Predsednik SAD Donald Tramp je nedavno predložio da se samit G7, koji je zakazan za septembar u SAD, održi u proširenom formatu i pozvao na njega Rusiju, Indiju, Južnu Koreju i Australiju. Tramp je dao do znanja da četiri države ne poziva samo kao posmatrače, nego da samit posmatra kao sastanak „G10“ ili „G11“.
Cilj je bio prost – da se reši globalni problem pred kojim su se našle Sjedinjene Američke Države i, kako Tramp veruje, celi svet: da se obuzda Kina.
G7 od Saveta direktora do džentlmenskog kluba
Različiti interesi i odsustvo političke volje pretvorili su „Veliku sedmorku“ od globalnog Saveta direktora u džentlmenski klub razvijenih demokratija koji razmatraju svetske probleme, ali nisu sposobni da ih reše onako kako žele, niti da nateraju ostale da to učine. I ne samo to, više nisu sposobni ni da se međusobno dogovore, napominje „Vzgljad“.
Posle prošlogodišnjeg samita u Bijaricu britanski list „Gardijan“ je vrlo precizno okarakterisao G7 kao „relikt odlazeće epohe“, u kojoj su se prema američkom predsedniku odnosili s poštovanjem, kad je multilateralna demokratija donosila rezultate, kada su svetske procese kontrolisali političari-globalisti, a ne demagozi-nacionalist, kada su zapadne demokratije mogle da se dogovore o zajedničkim dejstvima i da ih realizuju.
Moskva je prvobitno saopštila da očekuje da joj se diplomatskim kanalima objasni inicijativa. Kremlj je želeo da zna kakav je smisao njegovog učešća na skupu.
Obuzdavanje Kine kao jedini cilj
Rusiju su pozvali da se vrati u zapadni tabor samo radi jednog cilja – da se uvrsti u sistem obuzdavanja Kine. Južna Koreja, Australija i Indija su potrebne i korisne zemlje u tom sistemu, ali bez njih će on preživeti. Bez Rusije neće.
Kremlj kontroliše procese u Srednjoj Aziji (preko koje idu kineske kopnene maršrute u Evropu i iz koje Kina želi da uvozi energente). Rusija kontroliše dugačku granicu s Kinom, preko koje može da je snabdeva resursima u slučaju da SAD uspostave morsku blokadu. Upravo je zbog toga Rusija potrebna Americi, ali zašto bi to Rusiji bilo potrebno? Šta će ona dobiti od SAD za takvo obuzdavanje?, pita se autor „Vzgljada“.
Vašington, očigledno, nije uspeo da odgovori na to pitanje. A dok su se tamo premišljali, situacija u vezi s pozivom Rusiji da učestvuje na skupu se iskomplikovala zbog optužbi o navodnoj ruskoj podršci talibanima u Avganistanu.
U toj priči „hajli lajkli“ je još dominantnije nego u slučaju Skripalj: zasnovana je samo na svedočenjima „visoko rangiranog izvora“ lista „Njujork tajms“, prema kojem je ruska vojno-obaveštajna služba nudila nagrade talibanima za ubistva američkih vojnika u Avganistanu.
Pentagon i američka obaveštajna služba nisu našli potvrde za pisanje lista, ali su američke demokrate iskoristile tu priču da bi kritikovali Trampa da „hoda na prstima“ pred ruskim predsednikom.
U toj situaciji članovi Trampovog tima, kao što je savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajen, predlagali su američkom lideru da nekako povuče poziv Putinu na sastanak G7. Tramp, međutim, to nije mogao da učini, ne samo zato što bi time pokazao svoju slabost, nego i što bi time pokazao da se slaže s optužbama na račun ruske vojno-obaveštajne službe i da priznaje legitimnost pisanja „Njujork tajmsa“.
Samit petorke – četvorica protiv jednog
„Takozvana proširena sedmorka kao ideja je štetna, zbog toga što nam nije jasno kako autori te inicijative planiraju da razmatraju kineski faktor“, rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.
Moskva je time zvanično izabrala da ne obuzdava Kinu i da čak i ne učestvuje u razmatranju tog pitanja. A drugih tema na proširenom samitu G7 neće biti. Rjabkov je tačno pretpostavio da „bez Kine nije moguće razmatrati nijedno pitanje u savremenom svetu“.
Rusija, pritom, ne odustaje od višestranog dijaloga sa SAD i ponovo predlaže Trampu da se vrati konstruktivnim varijantama, kao što je samit petorke stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je predložio ruski predsednik Vladimir Putin.
Američkom predsedniku, međutim, ta varijanta nije mnogo interesantna. Ne samo zbog toga što je na pregovorima na kojima učestvuje Kina teško stvoriti sistem kolektivne bezbednosti usmeren protiv Kine, nego i zato što bi se samit „Velike petorke“ pretvorio u samit „Četvorice protiv Jednog“. A taj „Jedan“ ne bi bila ni Rusija, niti Kina, nego SAD.