Po njihovom mišljenju, spomenik vređa starosedeoce. Baranov se zaista borio sa Indijancima, jer se osvajanje novih zemalja retko odvijalo bez sukoba sa lokalnim narodima.
U američkom provincijskom gradiću sa osam hiljada stanovnika, lokalni aktivisti zahtevaju da se sruši spomenik gubernatoru sa početka pretprošlog veka. U kontekstu važnijih priča o rušenju spomenika od strane „rasista“ u drugim američkim gradovima, ovakva vest bi prošla nezapaženo da nije bilo jedne okolnosti: reč je o nekadašnjem glavnom gradu ruske imovine u Americi, gradu Sitka, koji se pre prodaje Aljaske 1867. godine zvao Novoarhangelsk.
U petak je opštinski administrator Sitke Džon Lič saopštio da je grupa stanovnika zahtevala da se uništi spomenik Aleksandru Baranovu, istraživaču novih zemalja, industrijalcu i prvom glavnom vladaru ruskih naselja u Americi na samom početku 19. veka.
Rođen u Arhangelskoj guberniji, industrijalac i putnik Baranov je 1799. godine osnovao na ostrvu Sitka tvrđavu Novoarhangelsk, brodogradilište, i nekoliko trgovačkih mesta na obali Aljaske. Branov se 1812. godine spustio daleko na jug i osnovao čuvenu tvrđavu Fort Ros u Kaliforniji. Po njegovim smernicama, drugi putnik Nikolaj Rezanov, uspostavljao je kontakte između Rusije i Španske Amerike. Ostrvo na kome se nalazi Sitka još uvek se naziva Baranovljevo ostrvo.
Statua Baranova se nalazi u centru Sitke od 1989. godine, kada su je opštini poklonili sami meštani. Ali, prema saopštenju Liča, sada su nezadovoljni ljudi spomenik proglasili „uvredom za starosedeoce“. Gradonačelnik Sitke, Geri Pekston, predložio je „kao kompromis“ da se u gradu postavi spomenik jednom od predstavnika starosedelaca Aljaske, Indijcima-Tlingitima.
U Rusiji nije prošao nezapaženo pokušaj da se revidira istorija njihove bivše kolonije. „Ameriku je zahvatilo varvarsko ludilo. To ne možemo zanemariti“, rekao je zamenik predsedavajućeg Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Andrej Klimov. „Moramo da razgovaramo o ovome, jer je reč o našoj istoriji, našim herojima. U isto vreme, mora se shvatiti da u Americi sada ruše sve redom“.
Vlasti Sikte ne skrivaju da je nezadovoljstvo stanovnika izazvano opštim raspoloženjem koje je obuhvatilo „veliku zemlju“. Neredi koji su izbili u SAD nakon smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, brzo su poprimili oblik borbe sa prošlošću — ili su učesnici protesta ili same gradske vlasti na predlog „aktivista“, rušili spomenike onima koji su bili uključeni u trgovinu robovima ili su jednostavno davali rasističke izjave.
U državni Oregon je srušen čak i spomenik osnivaču SAD Džordžu Vašingtonu. U Kaliforniji, u San Francisku, srušen je spomenik osnivaču grada, misionaru iz vremena španske vladavine — Hunipero Sera, kog je Vatikan smatrao blaženim. Spomenici Kristofera Kolumba već su demontirani u nekoliko država.
Istraživač i osvajač novih zemalja Baranov, koji je upoređivao sebe sa čuvenim španskim konkistadorom Fransiskom Pizarom, ne razlikuje se od opšteg poretka. Za sukobe sa Indijancima zaista se može okriviti ruski industrijalac, priznao je politički analitičar Boris Mežujev.
„Bilo je mnogo napada na stanovnike tvrđave Novoarhangelsk, koji su sakupljali krzno (zlato na Aljasci tada nije pronađeno). Dolazilo je do sukoba, kao i u mnogim slučajevima osvajanja novih zemalja“, istakao je sagovornik. Indijcima-Tlingitima. Indijanski narod Tlingit je 1802. godine zarobio i uništio tvrđavu, ali nakon niza bitaka, koje su nazvale rusko-tlingitski rat, tvrđava je obnovljena.
„U divnom romanu Konstantina Badigina „Brodolog kod ostrva Nade“, koji sam čitao kao dete, nalazi se vrlo detaljna priča o Baranovim sukobima sa lokalnim stanovništvom. Tamo je zaista često dolazilo do sukoba“, ističe Mežujev. „U tom smislu Rusi nisu izuzetak, iako se čak mogu prilično razlikovati na pozitivan način. Masovnog genocida nad Indijancima, koji se sprovodio na Srednjem zapadu, na Aljasci ipak nije bilo“.
„U ovom slučaju, čini mi se da nema direktnog napada na Ruse, jer je i Kolumbo pretrpeo sličan udarac gomile“, požalio se Mežujev. Podsetimo da sada od oko 740 hiljada stanovnika Aljaske, 88 hiljada su starosedeoci: Indijanci (uključujući Tlingite), Eskimi i Aleuti.
„Ako Amerikance toliko vređaju njihovi sopstveni spomenici, možda ima smisla da ih prenesemo u Rusiju?“, pita se voditelj Vladimir Solovjov. „Da sačekamo dok narod tamo dođe sebi i onda da ih vratimo na svoje mesto?“
Solovjov smatra da više ne bi trebalo govoriti o politici, nego o obrazovanju, tačnije o njegovom nedostatku u onom delu američkog društva koji zahteva rušenje spomenika. „Ne znam čak da li postoji granica nakon koje će sami Amerikanci reći: „Dosta!“. Ovo nije čak ni levičarski radikalizam, već pitanja za Frojda. Ovo je pokušaj borbe protiv prošlosti, poricanje sopstvene prošlosti jer je bila tako teška. Izražen Edipov kompleks. Ovako duboko Amerikanci nikada nisu kopali po svojoj istoriji“, rekao je on.
Solovjov naglašava da je takvo ideološko „kopanje“ opasno za samo temelje američke države. „Nisu se zaustavili na Black Lives Matter. Ako su sada starosedelački narodi ogorčeni kolonizacijom, onda je jasno da će sledeći biti američki Indijanci. Oni će pogledati na demonstrante i reći: „Žao nam je, ali vi ste svi ovde ilegalni migranti. Tako da brzo skupite stvari i napolje iz Amerike!“, upozorava Solovjov.
Pročitajte još:
