Više od 300 advokata potpisalo proglas protiv Zakona o slobodi veroispovesti

Poznato je ne samo crnogorskoj, nego i svjetskoj javnosti kakve je društvene potrese po crnogorsko društvo proizveo aktuelni Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja o pravnom položaju verskih zajednica, saopšteno je u proglasu koje je potpisalo 301 advokat, prenose Vijesti.

„Ovo potiče još od vremena kada je ovaj zakon bio u fazi donošenja, a posebno nakon njegovog stupanja na snagu, i traje do dan-danas, počev od fizičkih sukoba u crnogorskom Parlamentu, preko građanskih protesta i litija, pa do hapšenja i krivičnog progona sveštenika i brojnih vernika“, navode crnogorski advokati u proglasu.

Tvrde da se vode isključivo strukom i etičkim kodeksom advokature.

„Smatramo profesionalno odgovornim i moralnim da ustanemo protiv ovog očigledno neustavnog i sistemskim zakonima protivnom zakona, kojim se na najgrublji način vrši diskriminacija titulara imovine vjerskih zajednica i krše elementarna pravila građanskog prava. U tom smislu, ukazujemo na sledeće:

1. Neprihvatljivost da se u sekularnoj državi izvršna vlast brutalno upliće u prava vjerskih zajednica;
2. Neodrživost diskriminatorskog pristupa vlasti u prava i slobode vernika u Crnoj Gori;
3. Nedopuštenost pravnog zadiranja u kanonsku strukturu, njen verski kontinuitet i imovinu;
4. Nedozvoljenost prenosa isključive sudske nadležnosti u nadležnost organa državne uprave;
5. Protivpravnost prenosa tereta dokazivanja prava svojine sa pretendenta na imaoca;
6. Protivpravnost nacionalizacije imovine verskih zajednica bez isplate pravične naknade;
7. Selektivni pristup kod primene zakona i zloupotreba ovlašćenja radi ostvarivanja političkih ciljeva.

Obrazloženje: Neprihvatljivo je da se ovakvim zakonom izvršna vlast u sekularnoj državi upliće u prava verskih zajednica i njihovu imovinu čime se narušava ustavni princip odvojenosti vjerskih zajednica od države“, ističu advokati.

Dodaju da se ovim zakonom verske zajednice koje već imaju upisano pravo svojine dovode u položaj da dokazuju nešto što se po zakonu pretpostavlja da je njihovo, pritom izmeštajući nadležnost rešavanja sporova iz suda u nadležnost upravnih organa koji su pod kontrolom izvršne vlasti.

„Ovakvim zakonom se unapred određuje da država postaje vlasnik one imovine za koju verske zajednice ne poseduju dokaz o svom pravu svojine, što predstavlja vid nacionalizacije koju crnogorski Ustav ne poznaje, i to bez ikakve naknade, što je suprotno i članu 58. Ustava Crne Gore i odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama... Zanemaruje se da verske zajednice već imaju dokaz o svom pravu svojine – list nepokretnosti kao osnovni vlasnički dokument, što istovremeno stvara oborivu pretpostavku („presumptiones iuris tantum“) da je upisano lice zaista vlasnik nekretnine, a koja pretpostavka se može obarati isključivo pred sudom, jednom od tužbi za zaštitu prava svojine, i to prilaganjem dokaza države da je ona vlasnik, a ne dokazivanjem da upisano lice nije vlasnik, jer ako toga nema, nema ni pravnog interesa države za vođenjem svojinskog spora“.

U proglasu se nastavlja da u sistemu kakav je crnogorski inicijativa Ustavnom sudu ne predstavlja delotvorno pravno sredstvo, ali nalaže pravnoj struci, a pre svega advokatima koji se nalaze na bedemu čuvara Ustava i zakona, da ustanu sa svojim glasom protiv ovakvih propisa.

„Zato apelujemo svim nadležnim instancama da se ovaj zakon pod hitno ukloni iz pravnog sistema ili bitno izmeni kako bi se sprečile dalje negativne posledice po crnogorsko društvo koje ovaj zakon kao opasan presedan izaziva“, zaključuje se u proglasu.