„Posebno smo zabrinuti zbog amandmana koji bi potencijalno omogućili predsedniku Putinu da ostane na vlasti do 2036. godine“, izjavila je portparolka Stejt departmenta Morgan Ortagus.
Ona je dodala da su SAD u principu „protiv izmena u Ustavu“ koje produžuju mandat trenutne vlasti, „posebno u slučajevima kada odsustvuju uslovi za slobodne i pravedne demokratske procese“.
Amerikanci su takođe zabrinuti zbog vesti o navodnim „pokušajima vlade Rusije da manipulišu rezultatima nedavnog glasanja za izmene u Ustavu“. Međutim, Stejt department nije pružio dokaze za navedene optužbe.
„Takođe smo duboko zabrinuti zbog vesti da ruske vlasti pokušavaju da održe 'glasanje' na ukrajinskoj teritoriji u Donjecku, Lugansku i na Krimu, što još više ističe da Rusija zanemaruje teritorijalni integritet i suverenitet svog suseda“, navodi se u saopštenju Ortagusove.
Glasanje u Rusiji se nikako ne tiče Amerike
Šef međunarodnog komiteta Saveta federacije Konstantin Kosačov kaže da glasanje za izmene u Ustavu Rusije brine Ameriku, jer Rusija samostalno donosi odluke o svom političkom uređenju, koje se nikako ne tiče Vašingtona.
„SAD, koje sebe smatraju 'nadzornikom' demokratije u celom svetu, razume se, nisu mogle da ne odreaguju na glasanje u Rusiji. To je, na kraju krajeva, njihov posao. Naravno, Stejt department po običaju nije objasnio šta je ruska vlada direktno preduzela i kako navodno već manipuliše rezultatima, koji samo što su izašli. Kažu, to su Rusi, oni uvek nečim manipulišu – čas svojim glasanjem, čas američkim“, napisao je Kosačov na Fejsbuku.
Kosačov je povodom zabrinutosti Amerikanaca da Putin ostane na mestu predsednika rekao:
„Činjenica da je Putin za Vašington veoma neprijatna prepreka na putu pokušaja SAD da upravljaju našom zemljom spolja, kao što se to ponekad dešavalo devedesetih godina prošlog veka, ni za koga nije tajna. Međutim, blago rečeno, ne tiče se Stejt departmenta koga će, kako i na koliko birati u jednoj od retkih zemalja u svetu koja poseduje luksuz suvereniteta i ne pita ambasadu SAD koga će i na koju dužnost birati ili imenovati“, konstatovao je senator.
On je dodao da je važan deo demokratije – poštovanje tuđeg ustavnog procesa, a ne samo „rušenje spomenika i ljubljenje stopala potomcima bivših robova“.
„Mislim da ne bi bilo loše da se SAD vrate počecima kako ne bi izgledali smešno u ulozi samoproglašenog mentora onima koje se njihovo predvidljivo mišljenje ne tiče“, zaključio je Kosačov.
Pročitajte još: