„EU nije jedan od prioritetnih ekonomskih partnera Venecuele. S druge strane, Venecuela i dalje uživa međunarodnu podršku Rusije, Kine, Turske i posebno Irana koji joj je itekako pomagao u poslednje vreme. Tako da ona nije usamljena u međunarodnim odnosima“, kaže Petrović.
Maduro je odluku da protera ambasadorku EU u Venecueli Izabel Brilante Pedrosu doneo nakon što je Savet EU odlučio da proširi spisak osoba koji su pogođeni sankcijama.
Tako je spisak venecuelanskih funkcionera kojima je zabranjen ulazak u zemlje članice EU i kojima su blokirani bankarski računi (ako ih imaju) proširen za jedanaest osoba, poslanika u parlamentu, sudija i visokih oficira venecuelanske armije i ima ih ukupno trideset i šest.
„Dosta je bilo evropskog kolonijalizma u Venecueli“, zaključio je svoju odluku Maduro.
Maduro protiv Brisela – istorija zategnutih odnosa
Prve sankcije, Brisel je uveo Venecueli 2017, a odnosi su posebno zategnuti nakon što se 2019, nekadašnji predsednik venecuelanskog parlamenta Huan Gvaido sam proglasio za predsednika, podseća Petrović.
„Od tada, većina zemalja EU priznaje Gvaida kao legalnog predsednika. Italija je jedna od retkih zemalja koja to nije učinila. EU sledi SAD u njihovoj politici prema Venecueli i tu se stvari do sada nisu promenile. Ovo što sada vidimo samo je nastavak niza političkih varnica koje, u poslednjih nekoliko meseci i nedelja postoje između Brisela i Karakasa“, navodi Petrović.
Naš sagovornik podseća da je Nikolas Maduro optužio Španiju da stoji iza neuspele operacije „Gedeon“, koja je, prema tvrdnjama venecuelanskog predsednika, imala za cilj njegovo svrgavanje, u čemu je učestvovao i deo venecuelanske opozicije na čelu sa Leopoldom Lopezom.
Sa druge strane okeana, iz Brisela, na Madurov račun ovog meseca stigle su optužbe zbog odluke Vrhovnog suda da odobri izbor Madurovog saveznika Luisa Pare za predsednika parlamenta.
Evropska zabrinutost za Venecuelu
Sankcije, koje je Brisel Venecueli uveo novembra 2017, pored zabrane putovanja i blokade finansijskih sredstava venecuelanskih zvaničnika, obuhvataju i embargo na prodaju oružja. Neke zemlje, poput Velike Britanije, vodeći se američkim primerom, uvele su samostalne sankcije Karakasu, pa je tako London zarobio znatnu količinu zlatnih rezervi Venecuele.
Proširenje spiska osoba pod sankcijama vođeno je, kako stoji u saopštenju Evropskog saveta, zbog „njihove uloge i odluka koje podrivaju demokratiju i prvenstvo zakona u Venecueli“.
„Ove mere usmerene su protiv određenih lica i ne odnose se na čitavo stanovništvo. EU nastavlja saradnju u cilju mirne demokratske normalizacije u Venecueli uz održavanje verodostojnih izbora“, navodi se u obrazloženju Saveta EU.
