Tokom poslednjih desetak godina u nizu vodećih zapadnih zemalja pojavile su se knjige koje svoju naraciju grade oko izreke o samoubistvu neke od zapadnih zemalja. U nemačkoj je Tilo Saracin pisao o tome kako Nemačka ubija samu sebe, a u Francuskoj je i pre Uelbekovog „Pokoravanja” izašla važna knjiga Erika Zemura „Samoubistvo Francuske”. Slični poduhvati se mogu naći u anglo-američkom svetu, italijanskoj kulturi, hispanistici itd.
Sve ovo što se dešava tokom poslednjih meseci pre svega kad su u pitanju vandalski napadi na spomenike dodatno govori kako neka nevidljiva sila sistematski podstiče nastavak ovog samoubistva. U zapadnim zemljama određene ideološke grupe nastoje da izbrišu ne samo mesta sećanja i vidljive simbole evropske i američke veličine, već da potpuno redefinišu identitet, i samorazumevanje belog čoveka prema svojoj ulozi i zadatku u istoriji.
Zapadna civilizacija (uključujući tu i Rusiju), tokom prethodnih petsto godina, zahvaljujući hrišćanstvu, vitalnosti, preduzimljivosti, istraživačkom duhu, nauci, tehnologiji, izvanrednim sistemima organizacije (od vojske i obrazovanja do ekonomije) ovladala je skoro svakim delom planete, i uspela da osvoji daleko brojnije zemlje i narode. Tokom toga perioda bilo je naravno i tamnih strana poput namernog ili nenamernog istrebljivanja čitavih naroda, pljačkanja resursa i umetničke tradicije, borbe za kolonije itd. No činjenica je da su evropski narodi uspeli da se najpre odbrane od nasrtaja drugih civilizacija na svom tlu, a onda da sami ovladaju svetom. Generacije vrhunskih vojskovođa, stratega, izumitelja, geografskih istraživača, konstruktora, biologa, antropologa, ekonomista, džentlmena, preduzimača proširili su zapadnu dominaciju donoseći sa sobom najčešće i savremena civilizacijska dostignuća, ukidajući kanibalizam, žrtvovanje ljudi, spaljivanje žena sa umrlim muževima i druge nimalo naivne prakse.
Zapadne zemlje su razumljivo premrežene spomenicima upravo tih ljudi čime im se odaje počast, ali i nove generacije podsećaju na snagu koje su njihove zemlje nekada imale. SAD su imale snagu da dozvole podizanje spomenika i poraženom generalu Robertu Liju, vrhunskom strategu, džentlmenu, koji je lično bio protiv secesije, ali je vođen čašću poštovao odluku svoje Virdžinije i umesto da prihvati ponudu Linkolna i postane komandant snaga severa, otišao je da se bori u južnjačkoj armiji.
Ludilo oko spomenika započelo je, setićemo se upravo 2017. pokušajem uklanjanja spomenika ovom velikom čoveku u Šarlotsvilu. Sud je na kraju odbranio spomenik, ali su ove godine Antifa i druge terorističke grupe krenule da varvarizuju i ruše desetine drugih spomenika. Tako je stradao i spomenik Kolumbu u Mineapolisu. Setićemo se kako u jednoj od epizoda serije „Soprano“ italo-amerikanci i potomci Indijanaca vode pravi rat oko njegovog spomenika u Njujorku.
Ovo zaista i jeste rat, rat za odbranu identiteta i nasleđa koji je evropskog čoveka učinio velikim bar u jednom dugom periodu ljudske istorije. Oni koji potomke tih velikih ljudi preko svog totalitarnog monopola u medijima, obrazovanju i nauci uče da se stide i odriču svoje prošlosti vrlo dobro znaju šta rade u tom ratu. Sada je samo pitanje da li ćemo svi mi od Vladivostoka do Kalifornije imati snage da odbranimo pravo na svoje pamćenje, identitet, a time i mogućnost da opstanemo i ne pretvorimo se u bezobličnu biomasu koju globalni gospodari oblikuju po svojim kalupima. Predsednik SAD Tramp je pre koji dan potpisao izvršnu naredbu kojom se ovo nasilje zabranjuje i nalaže da se urbani teroristi vode tamo gde im je mesto – u zatvor, navedeno je na portalu IFN.
Pročitajte još:
