„To je jednostavno poslednja bitka u energetskom ratu SAD protiv Amerike“, kaže jedan od kolumnista „Forbsa“ za REN TV.
Nove sankcije, ističu oni, više ne mogu da zaustave završetak gasovoda po dnu Baltičkog mora.
Od sankcija korist ima samo Ukrajina koja strahuje da će izbiti profit od tranzita ruskog gasa u Evropu koji čini skoro 10 odsto BDP zemlje.
Evropska komisija se usprotivila mogućim novim sankcijama Amerike, ističući da želi da osigura da rad gasovoda bude transparentan i nediskriminativan, kao i da obezbedi određeni nivo nadzora regulatornih tela.
Protiv ranijih sankcionih mera oštro se usprotivila Nemačka i zapretila da će uvesti recipročne mere protiv senatora koji su te sankcije i inicirali, kao na primer uvođenje dažbina na uvoz američkog gasa u slučaju da se pritisci Vašingtona na realizaciju projekta izgradnje „Severnog toka 2“ nastave.
Nemačke pretnje su urodile plodom jer je devet američkih kongresmena iz Republikanske i Demokratske partije predložilo je nacrt novog zakona o paketu sankcija koje bi trebalo da su blaže nego što je to bio slučaj sa prethodnim paketom.
Gasovod „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
SAD smatraju da je ovo politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope. Ruska strana više puta je izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan i isticala da on ne podrazumeva obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.