Na izvršnu odluku Donalda Trampa, potpisanu 17. juna u ružičnjaku Bele kuće, o reformi američke policije, demokrate deset dana kasnije odgovaraju svojim zakonskim predlogom usvojenim u Predstavničkom domu kongresa u kome imaju većinu.
Dozvoliti ili zabraniti davljenje ljudi – krv na rukama demokrata
Američki mediji navode da je malo verovatno da će demokratski predlog zakona proći Senat, uprkos činjenici da su trojica republikanaca u Predstavničkom domu glasala za demokratski predlog. Kao razlog navode to da su demokrate blokirale republikanski predlog u Predstavničkom domu. Uz to, demokratski predlog mogao bi da se suoči sa predsedničkim vetom.
Obe strane ubeđene su u ispravnost svojih predloga i ni jedna neće da odstupi i napravi kompromis. To se najbolje iz izjave Nensi Pelosi, demokrate, predsedavajuće Predstavničkim domom:
„Ljudi pitaju: „Zašto ne možete da napravite kompromis sa drugom stranom?“. Pa, zato što oni ne zabranjuju davljenje. Mi zabranjujemo davljenje. Da li bi, dakle, trebalo da smislimo neko davljenje sa kojim ćemo se složiti? Ne“.
Ona je kritikovala Trampovu izvršnu naredbu, koja se, prema njenim rečima, nije bavila vezom između sistemskog rasizma i policijske brutalnosti.
„Predsednikovoj slaboj izvršnoj naredbi žalosno i ozbiljno nedostaje ono što je potrebno za borbu protiv epidemije rasne nepravde i policijske brutalnosti koja ubija stotine crnih Amerikanaca“, izjavila je Pelosijeva, dodavši da naredbi „nedostaju smislene, obavezne mere odgovornosti za zaustavljanje nedoličnog ponašanja (policije). U ovok trenutku nacionalne teskobe, moramo da insistiramo na hrabrim promenama, a ne da se tek tako predajemo golom minimumu“.
S druge strane, jedini afroamerički senator iz redova republikanaca, Tim Skot, koji je i autor republikanskog predloga, optužio je demokrate da su republikanski predlog odbacili kako bi se Trampu onemogućila pobeda na novembarskim predsedničkim izborima.
„Ovo je čista rasna politika u najgorem izdanju“, rekao je Skot za Foks njuz uz upozorenje da će neaktivnost Kongresa rezultirati još većom ranjivošću Afroamerikanaca na policijsko nasilje.
„Biće krvi na rukama demokrata“, zaključio je on.
Politički fudbal – policija je postala lopta koja se prebacuje iz ruke u ruku
Akcenti u oba dokumenta su različiti, objašnjava Pavić – demokrati zastupaju ideju o većim ograničenjima policijskih ovlašćenja, a republikanci o manjim, jer ne žele da policiji vežu ruke. Iako demokratski predlog zakona ne može da prođe u Senatu, gde republikanci imaju većinu, Pavić napominje da Kongres do novembarskih predsedničkih izbora neće usvojiti nikakav zakon, jer je kompromis nemoguć, pošto ni jedna strana neće da odustane od svoje vizije.
„Postoji još jedan momenat. Uticaj saveznih zakona ograničen je na lokalne policije, kojih u Americi ima oko 18 000. Pošto je Amerika federalna država u kojoj je mnogo toga decentralizovano, Kongres može da propisuje stvari vezane za Ustav i ustavnu materiju, kao i za saveznu policiju, ali mnogo toga ostavljeno je lokalnim policijskim odeljenjima“, objašnjava Pavić.
Neke lokalne zajednice već su preduzele mere na svoju ruku, podseća naš sagovornik i napominje da one imaju veći kapacitet za reforme nego sam Kongres.
Mineapolis, gde se dogodilo ubistvco Džordža Flojda, rasformirao je policiju i pokušavaju da nametnu novu viziju policije. Dok tu viziju tek treba formulisati, pojavljuje se, prema Pavićevim rečima, novi fenomen – pad morala među policijskim službenicima.
„Mnogi od njih smatraju da trpe neopravdane kritike, da više nemaju političku zaštitu, da su veće šanse da ih pravno progone ako primenjuju mere koje su do sada primenjivali... Mnogi policijski sindikati dižu glas protiv poziva da se na nekim mestima čak i rasformira policija, tako je teško da će ovde biti zadoljnih“, ocenjuje Pavić.
U međuvremenu, upravo zbog nezadovoljstva policije, primetan je nagli rast broja izvršenih teških kriminalnih dela u delovima Njujorka i Čikaga u pslednjih mesec dana.
„Ovo je sada ono što bi Amerikanci zvali politički fudbal, gde će lopta da se dodaje od jednog do drugog, svi će hteti da poentiraju. Pošto se vizije toliko razlikuju između republikanaca i demokrata, kao i konzervativaca i takozvanih liberala i ekstremne levice, teško je zamisliti da će na saveznom nivou biti usvojeni jedinstveni zakoni do izbora“, navodi Pavić.
Smanjenje kriminala i tehnike deeskalacije
Dok demokrate svoj predlog nazivaju „Pravdom za Džordža Flojda u postupanju policije“, predsednik Tramp svoju izvrpšnu naredbu nazvao je „Sigurno postupanje policije za sigurne zajednice“. Tramp je izjavio 17. juna da „smanjenje kriminala i podizanje standarda nisu suprotni ciljevi“, ako i da je ubeđen da će „policijske službe širom zemlje usvojiti najviše policijske standarde koji služe njihovim zajednicama.
Trampova naredba zahteva obuku policijskih službenika u tehnikama deeskalacije i „upotrebi standarda sile“. Takođe podstiče stvaranje sistema u kojima bi se policajci uparili sa socijalnim službenicima kada bi bili u kontaktu sa beskućnicima, uživaocima droga ili mentalnim bolesnicima. Važna napomena je da će za sve to iz federalnog budžeta biti odobrena sredstva.
Prve reforme američke policije u HH veku počeo je tridesetih godina tadašnji predsednik Herbert Huver, pod naletom visoke stope kriminaliteta izazvanih zabranom točenja alkohola u SAD (prohibicija).
Dok je Huver osnovao privremenu komisiju koja se bavila ovim pitanjem, predsednik Lindon Džonson je šezdesetih godina osnovao stalno telo pri Ovalnom kabinetu, koje je 1967. podnelo izveštaj koji je od medija ocenjen kao najsveobuhvatniji i koji je poslužio za dalju reformu policije. Još dve presude Vrhovnog suda, jedna iz 1961, a druga iz 1966, ograničile su ovlašćenja policije prilikom pretresa, hapšenja i sprovođenja istrage.
Tokom devedestih godina, Zakon o kontroli kriminala i sprovođenju zakona dao je ovlašćenja Odeljenju za građanska prava Ministarstva pravde SAD da podnosi građanske tužbe protiv lokalnih policija kako bi sprečile zloupotrebe. Na taj način, odgovornost je prebačena sa pojedinaca na organizacije.
Tehnike deeskalacije i komunikacija sa lokalnim zajednicama postala je deo borbe protiv kriminala, pogotovo u velikim američkim gradovima, na početku novog veka.
