Grenel je, u intervjuu za američku Njuzmaks televiziju, izjavio kako Beogradu i Prištini predlaže kineski model ekonomske saradnje po ugledu na specijalnu ekonomsku zonu u kineskom gradu Šenženu.
Denda naglašava da je nejasno na šta je Grenel mislio – na „mini Šenžen“ ili „mini Šengen“, ali ako je mislio na „mini Šenžen“, nejasno je koja bi teritorija činila specijalnu zonu između Srbije i Kosova i Metohije – da li bi to bilo Kosovo, Kosovo i Srbija ili ceo Balkan, kaže Denda.
„Ovde može da se primenjuje ono što su iskustva u privlačenju stranog kapitala, zajedničkih firmi, integrisanja ekonomije na principima na kojima si integrisane kineska i strane ekonomije i Šenženu“, objašnjava Denda.
Zbog nepoznanice koja bi teritorija činila specijalnu ekonomsku zonu, teško je definisati i tumačiti Grenelovu izjavu dok ne budu poznati detalji, dodaje on.
Kako je nastala zona Šenžen
Naš sagovornik bio je dopisnik agencije Tanjug iz Kine, kada je, avgusta 1979, osnovana specijalna ekonomska zona u Šenženu, uz još četiri slične zone na jugu i jugoistoku Kine.
Osnivanje ovih zona Denda karakteriše kao istorijske i vizionarske korake tadašnjeg kineskog rukovodstva na čelu sa Deng Sjaopingom. Tada se Kina prvi put u istoriji svojevoljno otvorila prema inostranstvu – prema sztranom kapitalu i stranom biznisu.
„Do tada su Kinu stalno nasilno otvarali. Sećamo se XIX veka i upada britanskih i francuskih trupa u Peking i na jug Kine, Opijumskih ratova, zatim upada Japana na početku Drugog svetskog rata. Tada je Kina, kako je sam Deng govorio, prvi put odlučila da se svojevoljno, sama, otvori prema svetu, da počne da se ekonomski razvija i da uči od drugih, što je takođe veoma bitno“, kaže Denda.
Osnivanje specijalnih ekonomskih zona podrazumevali su odluku da se na određenim geografski ograničenim prostorima organizuju proizvodnja, ekonomski odnosi, trgovina, poreski sistem prema uzoru na kapitalističku privredu i da Kina počne da se uči od uspešnih ekonomija toga vremena, dodaje naš sagovornik.
Zone su izgrađivane na četiri osnovna principa – da se izgrađuju oslanjajući se na privlačenje i korišćenje stranog kapitala; da prvenstvene ekonomske forme budu zajednička kinesko-strana ulaganja, ali dovođenje firmi koje su u potpunosti u stranom vlasništvu; da se iz zona što više izvoze i da se ekonomske zone zasnivaju na tržišnim zakonitostima.
„Na ta četiri principa počela je da radi specijalna ekonomska zona u Šenženu, nadomak Hongkonga. Danas je Šenžen grad od blizu trinaest miliona stanovnika. Kada danas prelazite iz Šenžena u Hongkong, ne vidite tu ogromnu razliku, koju sam ja video, kada sam prelazio iz Kine u Hongkong. Danas se ne vidi nikakva razlika, ni urbanistička, ni arhitektonsku, nema razlike ni u načinu života. Danas je to gotovo spojen grad“, opisuje Denda razvoj Šenžena od ribarskog sela od oko tridesetak hiljada stanovnika do jednog od najmodernijih urbanih centara u svetu današnjice.
