To kaže za Sputnjik politički analitičar Dragomir Anđelković sublimirajući najmarkantniji utisak posete Sergeja Lavrova Beogradu.
Posle razgovora sa ruskim šefom diplomatije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ga je Lavrov upoznao sa zabrinjavajućim informacijama koje se tiču različitih planova i ideja po pitanju rešavanja kosovske krize.
Zaštita Moskve važna za Srbiju
Sam Lavrov nije želeo da govori o detaljima razgovora, ali je predsednik Vučić otkrio da nas čeka težak period, u kom će se Srbija „suočiti sa velikim pritiscima da bi se ostvarili planovi koje, ni zvanično, ni nezvanično, nismo dobili“.
Karijerni diplomata u penziji dr Zoran Milivojević za Sputnjik kaže da je očigledna želja američke administracije da za vreme ovog mandata dođe do nekog rešenja i da to uknjiži kao svoj uspeh, a to je i želja Evrope, o čemu svedoče izjave specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka. Na to se verovatno odnosilo i upozorenje ministra Lavrova, kaže Milivojević.
„To je verovatno upozorenje da možda postoji opasnost da se koriste neki mehanizmi i sredstva koja izlaze iz okvira međunarodnog prava i institucija i da se na taj način, obilaznim putem, obezbedi priznanje Kosova. Zbog toga su važne poruke ministra Lavrova koje se nedvosmisleno tiču Saveta Bezbednosti i nadležnosti tog foruma za rešavanje pitanja Kosova, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava kao osnova za bilo koje rešenje“, kaže Milivojević.
Poruka i za Evropu
On dodaje da je veoma interesantna i činjenica da je ministar Lavrov u Beogradu govorio i o Evropskoj uniji, o potrebi da ona vrati kredibilitet i da zapravo treba da posreduje u rešavanju pitanja Kosova.
„To je poruka i stav Rusije da je ovo ipak evropsko pitanje i da se mora rešavati u okvirima Evrope. Takođe, da se ne može rešavati mimo Rusije, da ona zadržava apsolutno pravo na to, jer se radi o evropskom pitanju od koga zavisi bezbednost i stabilnost u Evropi i da nije sklona tome da prihvati da ga SAD autonomno rešavaju izvan interesa drugih subjekata“, kaže Milivojević.
Tramp i da hoće, ne može
Istoričar Dragomir Anđelković smatra da uopšte nije važno da li ovo pitanje rešava Amerika ili Evropska unija, jer je za Srbiju najvažnije da ono bude rešeno povoljno.
„Drugo je pitanje da li Trampova administracija sada ima snage da iznedri rešenje, jer je evidentno da su Albanci povezani sa njegovim oponentima u SAD i oslanjaju se na neke krugove u Evropi. Tako da je Rusija faktički upozorila Srbiju da ne prihvata lako obećanja, jer i da Tramp želi, pitanje je da li može da reši kosovsko pitanje povoljno za nas“, ističe Anđelković.
Ustupci i kontraustupci
On dodaje da se svaka priča o Kosovu do sada završavala našim jednostranim ustupcima i da ne treba da imamo iluziju da Bela kuća može nešto brzo da uradi nama u korist, bez ustupaka, a da kasnije lako može da se ispostavi da ne možemo da dobijemo kontraustupke.
„To je scenario sa Briselskim sporazumom, gde smo olako ušli u proces, dali ustupke bez ozbiljnih garancija. Da se to ne bi desilo, Rusija nam je ponudila podršku i s druge strane, ukazala nam je da ne treba takve stvari rešavati suviše brzo, da za sve postoji vreme i mesto, a da trenutno, niti je mesto Vašington, niti je vreme da se to uradi na prečac“, ističe Anđelković.
On posetu Lavrova vidi kao veliko olakšanje, jer veruje da je predsednik Srbije od ruskog ministra dobio konkretne informacije o tome koliki će i kakvi pritisci za konačno rešenje kosovskog pitanja biti u skoroj budućnosti.
„Jako je dobro što smo dobili od Rusije to u zvaničnoj formi, a s druge strane što smo od nje dobili podršku, poruku da će biti uz nas“, zaključuje Anđelković.
Lavrov je u Beogradu ponovio da Rusija ostaje pri stavu da se pitanje Kosova i Metohije ne može rešiti mimo Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti, da rešenje mora biti na osnovama međunarodnog prava i Rezolucije 1244 i da mora uvažiti interese i stavove Srbije.
Sagovornici Sputnjika smatraju da je to veoma važno pred predstojeće susrete koje će predsednik Vučić imati sa specijalnim izaslanikom Evropske unije, ali pre svega 27. juna u Vašingtonu na osnovu najnovije inicijative specijalnog izaslanika SAD za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel.
