Šef Odbora za Kosovo i Metohiju odlazećeg sastava parlamenta Milovan Drecun ovako ocenjuje perspektive trke za rešenje kosmetovskog pitanja, koju vode izaslanici SAD i EU Ričard Grenel i Miroslav Lajčak.
Komentarišući sastanak predsednika Aleksandra Vučića i lidera kosovskih Albanaca Hašima Tačija, koji je Grenel najavio za 27. juni u Beloj kući, Drecun dodaje da ostaje jedino da se vidi da li će tom prilikom Vašington izaći možda sa nekom idejom i inovativnim predlogom, podsećajući da su SAD u više navrata ponovile da neće nametati rešenje.
„Amerika je ipak otvorila bar neki prostor da Srbija ne bude totalni gubitnik, što bi htela Nemačka. Mislim da će ovo u Vašingtonu biti pripremni sastanak kako da se nastavi dijalog, ali nisam optimista jer vidim nepopustljiv stav Prištine“, ističe Drecun.
On ne očekuje ni da će Lajčak uspeti da ostvari veći rezultat, s obzirom na činjenicu da je upravo tokom posete evropskog izaslanika Prištini kosovski premijer Avdulah Hoti izneo pet ciljeva platforme za pregovore koji, kako ironično primećuje, valjda predviđa da Srbija ubedi pet članica EU koje još nisu priznale Kosovo da to učine.
„Evo samo što nismo. Nek oni dalje sanjaju o tome, ali Srbija nije više tako slaba da ne bi mogla da štiti svoje interese, naravno, veoma obazrivo i mudro“, poručuje Drecun.
Bivši vicepremijer Nebojša Čović ne isključuje da bi se na stolu u Vašingtonu mogli naći neki ekonomski sporazumi slični onima koje je Grenel već isposredovao.
Šta će biti na stolu 27. juna u Vašingtonu
Na pitanje da li očekuje da se 27. juna u Vašingtonu nešto potpiše, Čović kaže da se u Belu kuću ide da se ne odbiju razgovori, koji su, kako konstatuje, da li je to korektno ili ne, zakazani u predvečerje Vidovdana, koji je praznik Srbije.
„Ali čak i da to zanemarimo, za njih ostaje problem što ne mogu da savladaju ono jedino što postoji kao međunarodno-pravni dokument, koji je takođe prekršen od početka, a to je Rezolucija 1244. A i Srbija ima svoj Ustav. U medijima, recimo nemačkim, postavljaju pitanje šta će to Kosovo da dâ Srbiji, da li će Kosovo dati deo svoje teritorije Srbiji. Kakvo je to licemerje i klasična zamena teza“, primećuje Čović.
Neki mediji, upozorava on, svesno ili nesvesno šire defetizam i strah, ali ne treba omalovažavati rezoluciju 1244, jer ona na više mesta govori o teritorijalnom integritetu SRJ, čiji je pravni sledbenik Srbija.
Čović ističe da Srbija treba da štiti svoje nacionalne interese, jer bi u suprotnom otvorila dalji proces rasparčavanja preko Raško-polimske oblasti, pritom bez ikakvih garancija na evropskom putu.
Još jedan razlog za oprez je, kako napominje, to što je međunarodna zajednica i EU varala i vara Srbiju: 42 sporazuma su potpisana, EU je bila garant i nijedan sporazum nije sproveden sa albanske strane, a ništa im se nije dogodilo.
„Ako EU garantuje za to, kakav je to kredibilitet pregovarača. I na kraju, ko su sa albanske strane kredibilni pregovarači“, pita Čović.
Rusija više da pomogne
Čović veruje i da bi Rusija trebalo više da pomogne Srbiji, jer ima i strateški i geopolitički interes da Srbija opstane, s čime se slaže i Drecun, koji kaže da je ruska strana uvek u svim zvaničnim kontaktima želela da čuje stav Srbije.
„Nama je potrebna aktivna pozicija Rusije, a šef ruske diplomatije Sergej Lavrov koji stiže u posetu Beogradu, verovatno želi da čuje da li ima predloga iz Vašingtona. Koliko je meni poznato, nema“, navodi Drecun.
On na kraju konstatuje da u procesu traganja rešenja za kosovsko pitanje postoje dve pozicije: albanska, da je priča završena i da bi granica trebalo da bude na administrativnoj liniji, što isključuje kompromisno rešenje, i srpska koju ovako opisuje:
„Mi nećemo ni pod kojim uslovima priznati ovakvu samoproglašenu državu, čak ni po cenu neulaska u EU, nećemo se složiti sa njenim eventualnim članstvom u UN i tu su nam od najveće pomoći Rusija i Kina kao stalne članice Saveta bezbednosti. Ali smo spremni da sednemo za pregovarački sto i tragamo za nekim rešenjem koje bi bilo kompromisno i modeliralo budućnost Kosova i koje bi bilo prihvatljivo i za jednu i za drugu stranu. Ako je u BiH moglo da bude postignuto rešenje i ona ostala celovita, što je problem da Srbija ostane celovita. Zašto je nemoguće postići rešenje u okviru teritorijalnog integriteta i i rezolucije 1244?“
