Oni su apelovali na, kako navode, relevantne međunarodne institucije da doprinesu sprečavanju kršenja osnovnih ljudskih prava i urušavanja demokratije, koja je, „opet po međunarodnim istraživanjima, ionako ugrožena u Crnoj Gori“.
Saopštenje prenosimo u celosti:
„Smatramo da je naša moralna i građanska dužnost da, prevashodno kao slobodni i slobodno-misleći ljudi, a onda kao građani ove zemlje, i, u konačnom, kao univerzitetski profesori dignemo glas protiv nasilja i represije.
Oštro osuđujemo upotrebu brutalne sile i zloupotrebu policijskih snaga u ostvarivanju političkih ciljeva jedne partije, a pod plaštom borbe za poštovanje zakona i demokratije. Osuđujemo kršenje izborne volje građana omogućene ovom zloupotrebom.
Ovo je, nažalost, zemlja u kojoj, kolika god da je disproporcija između broja policajaca i broja stanovnika, ima dovoljno bitnijih poslova za sve pripadnike naših mnogoljudnih policijskih snaga. U slučaju da su zaboravili, da nabrojimo samo neke: mafijaški klanovi i obračuni u kojima stradaju nevini, sramoćenje države i vojske upotrebom njihovih prevoznih sredstava za prevoz narkotika, korupcija u politici, pravosuđu, itd.
Sudeći po zvaničnim istraživanjima, prosečan maloletnik može lakše da dođe do opojnih droga nego do flaše alkoholnog pića u marketu. Zar ovo nije zabrinjavajući podatak kojim bi naši organi reda trebalo da se pozabave, i to po hitnom postupku?
Nisu li ovo prioritetnija posla od privođenja sveštenih lica pod okriljem noći i batinanja legitimno izabranih opštinskih funkcionera u Budvi u ranu zoru? To su doba dana kada deluju oni od kojih policija treba da nas štiti. Zašto i kako su naše policijske snage preuzele modus operandi onih koji bi trebalo da su im protivnici?
Svedoci smo da, nakon proglašenja kraja pandemije i prestanka neophodnosti poštovanja bilo kakvih mera, u zemlji u kojoj nema obolelih od kovida 19, policija, koju mi, građani – poreski obveznici, plaćamo iz svoga džepa, sve učestalije i sve providnije i brutalnije postaje sredstvo političke strukture koja je neštedimice i nemilosrdno zloupotrebljava za zaštitu vlastitih partijskih interesa.
Eminentni pravnici, a i obična zdravorazumska logika nam kažu da je nemoguće proglasiti kraj pandemije tako što će se dozvoliti okupljanje 200 ljudi na jednom mestu, ali ne i 201 čoveka, jer u tom slučaju postoji opasnost od zaraze. Ili je kraj, ili nije?! Ili mere važe za sve ili ne važe ni za koga?! Zašto se hapse sveštena lica u zemlji u kojoj su donedavno vladike stolovale i čiju su slobodu branile perom i mačem, mudrošću i hrabrošću? Da li je u pitanju želja da se ponizi institucija koja, po zvaničnoj statistici, ima najveći ugled među građanima? Ne ulazeći u metafizički i duhovni kontekst ove priče, mi, kao značajan dio akademske zajednice Crne Gore, pitamo zbog čega se krše građanska, ustavom zagarantovana prava tih ljudi, dok se gotovo svakodnevno dešavaju mafijaški obračuni usred bijela dana, u strogim gradskim jezgrima?
Nema li naša anti-teroristička jedinica važnijeg posla na primorju od obezbeđivanja bagera za rušenje konaka u kojem žive četiri monahinje? Da li je to jedina bespravno započeta zgrada u Crnoj Gori i jesu li njeni budući stanovnici opasniji od žitelja nekih malo zapadnijih mesta tog istog našeg lepog primorja, zbog kojih specijalne jedinice i postoje?
Takođe, podstaknuti jutrošnjim dešavanjima u Budvi, pitamo se čemu naoružane specijalne policijske jedinice i čemu demonstracija sile prilikom privođenja legitimno izabranih funkcionera u opštini Budva?
Apelujemo na sve slobodoumne ljude, civilni sektor, organizacije za zaštitu ljudskih prava da se oglase i da svi zajedno, na miran i civilizovan način, dođemo do rešenja koje će sprečiti nemile posledice i eskalaciju problema njegovim pretvaranjem u sukobe. Apelujemo i na relevantne međunarodne institucije da doprinesu sprečavanju kršenja osnovnih ljudskih prava i urušavanja demokratije, koja je, opet po međunarodnim istraživanjima, ionako ugrožena u Crnoj Gori.
Civilizovano i dostojanstveno, junački, ali i čojski, zbog predaka, ali i potomaka, sačuvajmo smirenost, mir i mudrost i ne dozvolimo da zakon, tačnije bezakonje, jačeg bude jedina mera (ne)slobode u našoj zemlji“, navodi se u saopštenju.
Saopštenje su potpisali: Prof. dr Neda Andrić vanredni profesor, Mr Nebojša Banović, Mr Darko Blagojević, prof. Dr Nada Blagojević redovni profesor, prof. dr Vladimir Božović redovni profesor, prof. dr Draga Bojović vanredni profesor, prof. dr Boris Brajović redovni profesor, prof. dr Vesna Bratić vanredni profesor, prof. dr Radoš Bulatović redovni profesor, Dr Ljiljana Vujadinović, Dr Vesna Vukićević, Mr Jelena Gazdić, Dr Vladimir Dobričanin, prof. dr Vladimir Drekalović vanredni profesor, Mr Stevan Đurđević, prof. dr Igor Đurović akademik, prof. dr Žana Kovijanić Vukićević redovni profesor, prof. dr Miodrag Jovanović redovni profesor, prof. dr Zdravko Krivokapić redovni profesor, Doc. dr Dušan Krcunović.
Zatim prof. dr Predrag Živković redovni profesor, prof. dr Radomir Zejak redovni profesor, Dr Vasilj Jovović, Prof. dr Maja Kostić-Mandić redovni profesor, prof. dr Savo Laušević, Dr Srđan Maraš, prof. dr Savo Marković redovni profesor, prof. dr Gordana Mijović, vanredni profesor, prof. dr Predrag Milačić redovni profesor, prof. dr Ratko Mitrović redovni profesor, prof. dr Danilo Mrdak vanredni profesor, prof. dr Milijana Novović Burić vanredni profesor, Mr Vidosava Ostojić, Dr Vladimir Ostojić, prof. dr Drago Perović vanredni profesor, prof. dr Milenko Popović redovni profesor, prof. dr Milivoje Radović redovni profesor, Doc. dr Goran Radonjić, Mr Obrad Samardžić, prof. dr Jelica Stojanović redovni profesor, prof. dr Lidija Tomić redovni profesor, prof. dr Radoslav Tomović vanredni profesor, Doc. dr Goran Ćeranić, Mr Radoje Femić, prof. dr Mara Šćepanović redovni profesor i prof. dr Rade Šarović, vanredni profesor.
