Gde su se rodili takvi planovi, kome su planirani da zadaju prvi i najsnažniji udarac, koliko je plaćeno stvaranje smrtonosnih sojeva i zašto su mnogi od onih koji su planirali biološki rat izbegli kaznu, govori poznati pisac, istoričar i od 2000. godine do 2016. zamenik Državnog tužioca Ruske Federacije Aleksandar Zvjagincev:
Krajem 2019. godine kada je pandemija kovida 19 tek počela da se širi, u Japanu je objavljen provokativni članak u kojem se zahteva da se Rusija „pokaje“ za to što je SSSR ušao u rat 1945. godine. Recimo, ako Rusija prizna vojnu operaciju u avgustu-septembru 1945. godine pogrešnom i pospe se pepelom zbog „državnih zločina“, savremeni Japan će uspostaviti punopravne dobrosusedske odnose sa njom. Sa tim vremenom se poklopila 70. godišnjica Suđenja za ratne zločine u Habrovsku, koje je sprovedeno poslednjih dana 1949. godine. Od tada, generacije Japanaca su se promenila, a danas se malo njih oseća krivim za ratne zločine bivše imperije — verne saveznice nacističke Nemačke. A koliko ljudi zna za zverstva i zloslutne planove koji su se otvorili tokom suđenja u Habarovsku?
Apokalipsa je bila blizu
Svet je 1945. godine bio na ivici apokalipse. To je spremao Japan koristeći hemijsko i bakteriološko oružje. Na teritoriji okupirane Mandžurije formiran je naučno-istraživački kompleks koji je mogao da proizvodi izuzetno opasne mikrobe, što je trebalo da izazove smrt miliona ljudi, posebno sovjetskih građana. Za sprovođenje ovih planova formirani su novi specijalni odredi koji su imali na raspolaganju vojnu opremu, koja bi, prema rečima jednog od zarobljenih naučnika, „bila dovoljna da uništi čitavo čovečanstvo“.
Ali ujutro 19. avgusta 1945. godine grad Harbin su napali pripadnici desantne jedinice 9. vazdušne armije 1. Dalekoistočnog fronta. Ubrzo su u pomoć stigli mornari Amurske flotile. Osoblje japanskog „Odreda 731“, smeštenog u blizini Harbina, bilo je u panici i na brzinu je palilo dokaze. Šef odreda Širo Iši, japanski mikrobiolog, general poručnik imperatorske vojske Japana, nestao je nakon što je izdao poslednju naredbu.
A 1946. godine je započet Tokijski proces suđenja, koji je po mnogo čemu sličan Nirnberškom. Nažalost, ispostavilo se da je nedosledan i ponekad kontradiktoran u razotkrivanju i kažnjavanju kako vojnih, tako i državnih zločinaca. Na optuženičkoj klupi se nisu našli svi političari i generali koji su usmeravali i ohrabrivali ubice. Vođe japanskih monopola, koje su finansirale agresivnu politiku, takođe su izbegli kaznu. I ako su na optuženičku klupu u Nirnbergu zasluženo poslati viši nacistički bonzi (glavni monasi u hramu), posebno oni koji su davali upustva kako da se vrše eksperimenti na ljudima, onda se može reći da su njihove japanske kolege izbegle kaznu.
Sklonište za krvopije
Pre nekoliko godina smo snimili dokumentarni film „Laboratorija smrti. Apokalipsa na japanski način“. Bio sam umetnički direktor ovog projekta i autor scenarija. U procesu stvaranja filma imali smo priliku da razgovaramo sa mnogima koji su se detaljno bavili istorijom japanskih lekara-ubica. Može se verovati činjenicama i dokazima koje su oni dali.
Evo šta je, na primer, govorio profesor istorije na Američkom univerzitetu (Vašington, okrug Kolumbija, SAD) Piter Kuznik: „Amerikanci su zaključili sporazum sa Japanom. Te teme se ne spominju na sudu, a Japanci izveštavaju SAD o rezultatima eksperimenta na ljudima. Zato ta tačka nije postojala u optužbi“.
Dopunjuje ga advokat, naučni saradnik u Harvardskoj školi „Kenedi“ (Masačusets, SAD) Zakir Kaufman: „Vlada SAD je odobrila proširenu amnestiju, obezbedila je hranu, snabdevanje svim neophodnim i slobodno vreme za 3600 japanskih naučnika, lekara i drugih zaposlenih koji su uključeni u eksperimente na ljudima, čije su žrtve bile hiljade civila i ratnika zarobljenika iz vojske saveznika. SAD su bile veoma zainteresovane za informacije dobijene iz medicinskih eksperimenata. I u vezi sa predstojećim „hladnim ratom“ više su želele da dobiju te informacije nego trijumf pravosuđa“.
Ali zločince nisu prikrivali samo u Sjedinjenim Državama. Evo svedočenja profesora sa Univerziteta u Tokiju, istoričara Haruki Vada: „Pripadnici odreda 100 i 731 su posle rata dobili mesta u istraživačkim institutima i medicinskim ustanovama u Japanu. Bilo je čak i onih koji su postali univerzitetski profesori. Odnosno, mirno su živeli svoj život, ne snoseći nikakvu odgovornost za svoje zločine“.
Nazivali su ih „trupcima“
U „Odredu 731“ je „radilo“ 2600 ljudi. Među njima su bila 3 general-potpukovnika, 6 general-majora, nekoliko desetina starijih oficira, trista mlađih oficira i zastavnika. Ali značajan deo su činili zaposleni u istraživačkim institutima i vodeći naučnici medicinskih fakulteta japanskih univerziteta. Odred je okupio intelektualnu elitu zemlje.
Eksperimentatori su nazivali svoje žrtve „trupcima“. Dakle, bivši zaposleni u odredu je objašnjavao: „Smatrali smo da trupci nisu ljudi, da su gori od stoke“. U „Biltenu naučnika za nuklearnu fiziku“ je 1981. godine objavljen članak koji je detaljno opisivao ove eksperimente. Sudija Roling iz Holandije (poslednji živi član Tokijskog tribunala u to vreme) istakao je: „Kao jedan od sudija Međunarodnog vojnog suda, veoma sam tužan kada saznajem da su, prema naredbama iz Vašingtona, najpoznatiji japanski ratni zločinci ostali u tajnosti i da ih je američka vlada sakrila od krivičnog gonjenja“.
Možda bi svi japanski ratni zločinci koji su uključeni u razvoj biološkog oružja uspeli da izbegnu kaznu. Možda bi se čak i negiralo postojanje takvih specijalnih snaga u Japanu. Ali SSSR je to sprečio.
Pravednost Habarovska
Godinu dana nakon završetka Tokijskog procesa otvoren je Habarovski proces. On je trajao od 25. do 30. decembra 1949. godine. Optuženi su bili gonjeni zbog formiranja „Odreda 100“ i „Odreda 731“, koji su se bavili proizvodnjom bakterija koje bi mogle izazvati epidemije kuge, kolere i antraksa. Tokom eksperimenata su zaražavali žive ljude koje im je slala japanska vojska i obaveštajna služba.
Suđenje u Habarovsku je održano u Okružnom Domu oficira. Proces je bio otvoren, sala za zasedanje je uvek bila prepuna. Habarovsk je izabran jer je, prema japanskom planu „Kantokuen“, u kome su opisane ofanzivne operacije protiv SSSR-a, jedan od prvih gradova koji bi bio podvrgnut bakteriološkom napadu. U tom planu su navedeni i Blagoveščensk, Čita, Usurijsk.
Optuženi su tvrdili da navodno „ništa nisu znali“. Iako su se bavili zaista đavolskim eksperimentima. Na primer, amputirali su ruke i ušivali ih na suprotnu stranu tela. Dok su još bili živi ljudi vršili su njihovu obdukciju i eksperimente na njima na niskim temperaturama. Namerno su ih zaražavali sifilisom, kugom, antraksom, dovodili su ih do dehidriranja, iscrpljivanja i trovali su ih. Isti taj profesor Piter Kuznik je govorio:
„Zamrzavali su deo ruke. Prvo do lakta, a zatim kada su shvatili šta mogu da rade sa tom povredom, odrezali bi ruku do lakta i zamrznuli rame. Nakon sprovođenja eksperimenta sa ramenom, odsekli bi ga i prelazili na drugu ruku, postepeno režući i nju. Zatim su počeli eksperimenti na nogama zarobljnika: odsekli bi im nogu do kolena, a zatim do bedara. Na kraju bi ostali samo glava i telo, ali ni u tom stanju nisu prestali sa nasiljem nad čovekom, već su ga davali onima koji su se bavili drugim eksperimentima“.
Na suđenju u Habarovsku ovo je utvrđeno, kao i činjenica da ako se zarobljenik oporavi, iako je bio zaražen smrtonosnim bakterijama, to ga nije spašavalo od ponovnih eksperimenata koji su nastavljeni sve dok ne nastupi smrt. Samo u „Odredu 731“ godišnje je bilo do 600 žrtvi. Od 1940. godine do dana predaje japanske vojske, na ovaj sadistički način je pobijeno najmanje 3000 ljudi.
Odlaganje smrti
Vežbajući sa eksperimentalnim „trupcima“, japanska vojska je želela da pretvori čitav istočni deo SSSR-a u sličan poligon. Članica sudsko-medicinske komisije, parazitolog Olga Kozlovskaja je rekla: „Kada je državni tužilac Lav Smirnov govorio, niko od optuženih nije podigao glavu. Vladala potpuna tišina. Zatim su dali reč optuženima. Niko od njih se nije smeo usuditi da kaže da je nevin. Niko od nas nije mogao ni da pomisli da se u tako kolosalnim razmerama infekcija može širiti u laboratorijskim uslovima. Za nas, sovjetske specijaliste, bilo je veoma teško poverovati u to da su zločine počinili medicinski radnici“.
Japanski generalštab je odobrio tri glavne metode upotrebe bakterija u ratne svrhe: rasprskavanje iz aviona, bacanje bakterioloških bombi i kontaminacija naselja, vodnih rezervoara i pašnjaka vršenjem bakteriološke diverzije.
Za sprovođenje ovih planova, u „Odredu 731“ je bio formiran savremeni u to vreme naučno-istraživački kompleks, koji je omogućio proizvodnju desetina kilograma patogenih bakterija — milijarde mikroba je trebalo da zaraze sve okolo. Čovečanstvo je spaseno od užasa bakteriološkog rata samo zato što je u avgustu 1945. godine SSSR ušao u rat pre nego što je Kvantunska vojska pokrenula ovo monstruozno oružje.
Mir nije od koristi
Bivši komandant Kvantunske vojske Jamada Otozo bio je primoran da prizna krivicu na suđenju zahvaljujući prikupljenim nepobitnim dokazima: „Samo ulazak SSSR-a u rat protiv Japana i brzi napredak Crvene armije su nas lišili mogućnosti upotrebe bakteriološkog oružja protiv Sovjetskog Saveza i drugih zemalja.“ A na pitanje: „Za šta konkretno priznajete svoju krivicu?“ Jamada je odgovorio: „Priznam krivicu u tome što sam direktno nadgledao pripremu bakteriološkog rata protiv SSSR-a, Kine, Mongolije, Engleske, SAD i drugih zemalja. Takođe moram da priznam da je uglavnom ova priprema bila usmerena protiv SSSR-a. To objašnjava činjenicu da su odredi „731“ i „100“ i njihovi ogranci bili blizu granice sa SSSR-om“.
I ovo postaje nekako zabrinjavajuće sada kada pomislimo da bivši saveznici Rusije u Drugom svetskom ratu, Amerikanci, opet raspoređuju svoje tajne bakteriološke laboratorije uz granicu Rusije, konkretno u Gruziji i Ukrajini.
Tribunal je osudio 12 optuženih na različite kazne zatvora u popravno-radnom logoru, od 2 do 25 godina. Smrtna kazna tih godina je ukinuta u SSSR-u. Samo su osuđeni na 2-3 godine u potpunosti odslužili kaznu. Ostali su pušteni iz logora broj 48 već 1956. godine. Pre nego što su poslati kući u Japan, čak su ih odveli na ekskurziju u Moskvu u Habarovsk.
Tada je došlo do velike političke igre oko mirovnog ugovora, oko Kurilskih ostrva, i sovjetsko rukovodstvo je odlučilo da pokaže dobru volju, mir i humanizam. Ali ugovor još uvek nije potpisan. Nažalost, Japan i sada dovodi u pitanje ishod Drugog svetskog rata, tokom kog je bio spreman da otruje polovinu čovečanstva.
Pročitajte i:
- Šta bi nam Hitler uradio da je pobedio
- Ostrva nesporazuma: Kurili između Rusije i Japana /infografika/
- Zlatni adut u finalu pregovora: Japan duguje Rusiji 80 milijardi dolara!
