Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović rekla je za Sputnjik da je tokom 2019. godine Srbiju posetilo više od 3,6 miliona turista, od kojih su 1.843.000 bili domaći, koji su noćili više od šest miliona puta, od ukupno 10 miliona noćenja. Popunjenost smeštaja tada nije bila potpuna, što znači da je širom Srbije moglo da se smesti još ljudi.
Smeštaj na udarnim destinacijama u Srbiji – popunjen
Vodeći se tim brojkama, ona ocenjuje da je Srbija spremna da ove godine ugosti domaće turiste koji će, samo donekle, nadomestiti nedostatak stranih noćenja, ali napominje da su, na udarnim destinacijama, smeštaji skoro potpuno rezervisani tokom leta.
Ona nam je predočila da su jul i avgust skoro popunjeni u Vrnjačkoj Banji, Sokobanji, Lukovskoj banji, Prolom banji, na Zlatiboru i Staroj planini i da te destinacije već primaju rezervacije i za septembar i oktobar.
„Neke od turističkih destinacija već imaju popunjenost od 80 ili 90 odsto, ali to ne znači da je svuda tako. Ljudi će možda morati da koriguju prvobitan plan putovanja. To da li će moći da idu u željeno mesto zavisi od toga koliko brzo odluče gde će da idu i to mesto rezervišu“, istakla je Labović.
Alternativa alternative
Glavni urednik „Turističke prizme“ Đorđe Mihajlović ističe da tri udarne destinacije za letovanje u Srbiji – Zlatibor, Vrnjačka banja i Sokobanja – imaju od 65.000 do 75.000 ležajeva, što nije dovoljno, jer je potražnja velika. On zato predlaže:
„Zašto ne iskoristiti prednosti Palića? Zašto ne otići u Zobnaticu, koja je na samo pet kilometara od Topole? U Topoli postoji divno jezero za kupanje. Pomenimo i Srebrno jezero, Drinu i prelepu Sunčanu reku. U Ljuboviji imate i odlično etno selo, Vrhpolje“, navodi Mihajlović i dodaje da oni, koji već nisu, tokom leta posete beogradska kupališta i novosadsku plažu Štrand, koju smatra najlepšom na čitavom toku Dunava.
Da bi ljudima ukazali na još opcija za letovanje u našoj zemlji, Turistička organizacija Srbije je kroz svoju kampanju „Izaberi svoju avanturu, vidi Srbiju“ promovisala manje poznate destinacije, među koje spadaju: Donje Podunavlje, pirotska i knjaževačka strana Stare planine, Ljubovija, Divčibare, Banja Vrujci, Sremska Mitrovica, Fruška gora, Vrdnik...
Cene smeštaja uglavnom iste
Prema saznanjima Marije Labović, cene smeštaja se nisu promenile u odnosu na isti period prošle godine, što potvrđuje i Mihajlović.
„Cene su na nivou prošlogodišnjih, jer su vlasnici smeštaja svesni situacije i toga da su ljudi, koji bi trebalo da idu na godišnji odmor, primali minimalce, da mnogi nisu radili i da jednostavno ne mogu da očekuju veliku potrošnju, iako je potražnja velika“, predočava Mihajlović.
On napominje da će biti onih vlasnika smeštaja koji će podići cene, ali da će biti u manjini. Primeri za to su nekoliko hotela na Zlatiboru, koji trenutno za sedam noćenja u dvokrevetnim sobama u julu traže od 60.000 do čak 180.000 dinara. Ipak, naš sagovornih podvlači da će svi odgovorni ugostitelji zadržati prošlogodišnje cene.
Turistička organizacija Srbije apelovala je na vlasnike smeštaja da ne podižu cene u narednom periodu, kako bi sezona trajala duže, a turisti bili zadovoljni odnosom cene i kvaliteta.
Beograd ima mesta i ne diže cene
Direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović, ukazao je na to da su kapaciteti u glavnom gradu veliki, jer u proteklom periodu hoteli i privatni smeštaji nisu imali mnogo gostiju.
„Nakon 2019. godine, 84 odsto noćenja u Beogradu su strani turisti, a 16 odsto domaći. Možete da pretpostavite koja je razlika u brojnosti, dolascima i noćenjima u korist stranih gostiju. Sada su ti kapaciteti skoro potpuno prazni“, rekao je Popović.
On je istakao da u Beogradu ne postoji bojazan za tim da li će biti dovoljno smeštaja za naše ljude koji se odluče da tokom leta posete prestonicu i napomenuo da cene smeštaja neće rasti.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je ranije da će biti izdvojeno dve milijarde dinara za turističke vaučere za odmor u Srbiji koje će moći da koristi još 400.000 naših građana.
On je kazao da je do 26. februara ove godine podeljeno 160.000 vaučera i podsetio da je za manje od mesec i po radnih dana svih 100.000 vaučera podeljeno, te da je država morala da koristi sredstva iz budžetske rezerve za dodatnih 60.000 vaučera. Vaučeri su mogli da se koriste u najmanje 1.460 ugostiteljskih objekata.
Pročitajte još:
