Odluka Svekineskog narodnog kongresa da podrži nacrt ovog zakona, po mišljenju učesnika protesta u Honkongu i zapadnih zemalja, ugrožava njegov autonomni status. Pitanje Hongkonga je, objašnjava dr Dragana Mitrović, profesor Fakulteta političkih nauka, veoma specifično za pravno i političko uređenje Kine, važno je i za stanovnike grada, a direktno se tiče i odnosa Pekinga sa Britanijom koja je 1. jula 1997. vratila Kini tu teritoriju.
„Sporni član 23 predloženog zakona po ocenama jednih narušava princip ‘jedna zemlja, dva sistema’; dok drugi kažu da su protesti u Honkongu postali izuzetno nasilni i da pokazuju elemente direktnog stranog mešanja, što udara na suverenitet Kine“, ističe Mitrovićeva, koja smatra da je Hongkong tačka ukrštanja mnogih geopolitičkih pitanja, od dominacije i takmičenja na međunarodnoj sceni, do ideološko-vrednosnog rata.
Peking neće odstupiti, brani svoj suverenitet
Novinar Borislav Korkodelović u dešavanjima u Hongkongu vidi još jedan dokaz da su odnosi između Kine i SAD na najnižoj tački od njihovog obnavljanja 1972.godine i da je u toku, kako mnogi smatraju, novi hladni rat.
„Neki teoretičari govore čak o tzv. Tukididovoj zamci kada jedna velika sila koja oseti da gubi moć u odnosu na silu u uspornu ulazi s njom u neizbežni sukob. Kineski zvaničnici nastoje da umanje takvu opasnost ali bojim se da će naročito u periodu do izbora u SAD tenzije rasti ali one neće biti značajnije smanjene čak i da Tramp izgubi izbore“, veruje Korkodelović.
Dragana Mitrović ističe da je jedan od problema Hongkonga ne samo to što njegovi građani ne žele ograničavanje demokratije nego i pad standarda, rast siromaštva i nejednakosti, ali i nekvalitetan rukovodeći kadar i nerazumevanje Pekinga da „tamo nešto tinja“.
Odgovornost je i na učesnicima protesta jer su, dodaje ona, postali izuzetno nasilni a „očigledno je da su neki od njih bili direktno obučavani da vode ovakve demonstracije i da je to siguno došlo spolja“. To otvara mogućnost Pekingu da tvrdi da je tu ugrožena i bezbednost građana Honkonga, i suverenitet same Kine.
„Većina građana je podeljena: jedan deo njih smatra proteste opasnim, što u velikoj meri jesu, dok drugi smatraju da nema drugog puta a jedan deo demonstranata zagovara nezavisnost od Kine. To je potpuno neprihvatljivo budući da je Honkong deo Kine i da ga se ona nikad neće odreći. Međutim, Honkong je zaista dragulj čitavog sveta i Kina će izgubiti obraz ukoliko nasilnim metodama uguši demonstracije. Naravno, ogroman je izazov kako zaustaviti talas demonstracija koje su sve više nasilne, koje utiču na ekonomiju i pokazuju uticaj stranog faktora“, upozorava Mitrovićeva.
Opasna britanska ideja
Istoričar Nenad Đorđević, koji već 20 godina živi u Šangaju, kaže da po mišljenju većine Kineza princip „jedna zemlja, dva sistema“ ne ugrožava zvanični Peking nego deo demonstranata koji se zalažu za nezavisnost Hongkonga, kao i SAD i neke zapadnoevropske zemlje koje ih podržavaju.
Kinezi, ističe Đorđević, vole Honkong i smatraju da on ima dovoljno veliku autonomiju, a da su oni koji podržavaju proteste „izdajice kineskog naroda i strani plaćenici“.
Đorđević komentariše i ponudu britanskog premijera Borisa Džonsona da se, ukoliko Peking istraje na predloženom zakonu o nacionalnoj bezbednosti, otvori mogućnost da tri miliona građana Hongkonga dobije britansko državljanstvo.
„Na to ovde gledaju kao na mešanje u unutrašnje stvari Kine. Ipak, mala je verovatnoća da bi veliki broj ljudi iz Honkonga uzeo te pasoše i otišao u Britaniju. Međutim, postoji veća opasnost da oni postanu britanski državljani a ostanu u Hongkongu. Ako je to britanska ideja, to bi bilo opasno“, ocenjuje Đorđević.
Na pitanje kako vidi rasplet višemesečnih demonstracija Dragana Mitrović kaže da je neophodan oprez kako u interesu građana Honkonga, tako i u interesu Kine i njenog ugleda u svetu.
„Moja očekivanja su da će se Peking vratiti mudrosti i uzdržanosti jače strane koja je do sada davala rezultate tokom kineskih reformi“, prognozira profesorka Mitrović.
Pročitajte još:
