Dok se bogate zemlje i farmaceutske kuće utrkuju ko će pre pronaći što efektniju vakcinu protiv koronavirusa, naučna zajednica u Srbiji pokušava da u saradnji sa dijasporom prati sva dešavanja, jer, iako nema dovoljno novca, ima druge potencijale.
Most između naših mladih naučnika kod kuće i u inostranstvu, koji je napravio Fond za nauku, našoj zemlji pomogao je tokom epidemije. Naučnici su pratili kako reaguju ustanove, razne klinike, na koji način se u borbu uključuju svetske IT kompanije i državi dali konkretne predloge za lakše praćenje širenja epidemije.
Srbija izdvaja novac za projekte protiv Kovida 19
Direktorka Fonda za nauku Milica Đurić – Jovičić, podseća da je naša pamet tokom vanrednog stanja realizovala i svoje konkretne projekte.
„Mnogo toga je započeto već tokom pandemije, tu je laboratorija „Vatreno oko“, ELIZA test i domaći respirator čije je pravljenje finansirao Fond za inovacionu delatnost, ali i mnogi drugi projekti. Takođe smo videli da postoji značaj naše naučne zajednice i kada su u pitanju druge struke, nisu samo medicina i biomedicina fokus nauke i istraživanja kada je u pitanju pandemija“, podseća sagovornica Sputnjika.
Zato, na konkursu Fonda za nauku, pored istraživača iz oblasti medicine i biomedicine, mogu da učestvuju i oni koji se bave različitim sociološkim i psihološkim istraživanjima, koji mogu dati odgovor na pitanje, kako bolje reagovati u budućoj krizi izazvanoj koronom, ali i u slučaju drugih prirodnih katastrofa.
Biomedicinska istraživanja su važna, ali ne treba zaboraviti da nam je koronavirus svima promenio način funkcionisanja, dodaje Đurić – Jovičićeva.
Promenio se svakodnevni život
„Imamo situaciju u kojoj se odjednom promenio način učenja, sva deca i studenti prešli su na učenje na daljinu, putem različitih digitalnih medija. Odjednom se promenio i način na koji radimo, komuniciramo, kompletna logistika. Bezbednost je takođe dobila drugi oblik. Takođe smo svedoci da su se neke državne ustanove i privatne kompanije jako dobro organizovale, neometano radile, dok su neki imali probleme upravo zbog složenosti upravljanja sistemima u situaciji kada mnogi parametri utiču na rad, odnosno na ljude“, kaže ona.
Naša sagovornica dodaje da je za očekivati da će se na konkurs prijaviti i mladi koji shvataju koliko je, pored pronalaženja bolje dijagnostike i vakcine, važno upravljanje zdravstvenim sistemima u vreme pandemije. Važno je povezivanje svih informacija, ali i upravljanje ljudskim resursima u posebnim okolnostima.
Svi konkursi i programi Fonda za nauku namenjeni su našim akreditovanim naučno – istraživačkim organizacijama, a korisnici novca za istraživanja su zaposleni na fakultetima, univerzitetima i institutima. Međutim, "Specijalni program istraživanja KOVID-19" fleksibilniji je od drugih, jer ima strateški značaj za Srbiju i cilj da u što kraćem roku dovede do konkretnih rezultata u borbi protiv virusa i njegovih posledica po društvo, kaže nam direktorka Fonda za nauku.
„Moguće je da kao spoljni partneri učestvuju oni koji bi se naučnicima pridružili u akreditovanim institucijama, to mogu da budu klinike, kompanije, razne agencije. Čak i fizička lica mogu da budu angažovana kao konsultanti, ukoliko je njihovo znanje neophodno, ako mogu da doprinesu svojim konkretnim veštinama“, objašnjava direktorka Fonda za nauku.
Međunarodna saradnja
Ona dodaje da program podstiče i međunarodnu saradnju, uključivanje naučnika iz dijaspore, ali i inostranih istraživača. Konkurs se zatvara 10 juna u ponoć, projekat je prvo potrebno poslati u kratkoj formi, a ideje koje prođu kasnije će biti dodatno obrazložene.
U našoj zemlji, samo u okviru naučnih institucija, radi 4.000 doktora nauka mlađih od 40 godina. Prvi put u poslednjih osam godina oni su, zahvaljujući osnivanju Fonda za nauku Republike Srbije dobili priliku za istraživački rad pod okriljem države.