Avion je jedinstven, jedan od onih koji može obradovati i vojna lica i, na primer, Gretu Tunberg (šteta što ona ne voli avione). Be-200 je multi-platforma koja može sletati na vodu i tvrdu površinu, spašavati ljude i brinuti se za klimu: gasiti šumske požare (po tome je prvenstveno poznat), rasprskavati reagense u oblacima i tako izazvati padavine. Pored toga, kako je jednom rekao šef konstrukcionog biroa i proizvođača aviona „Iljušin“ Jurij Grudinin, razrađuje se i pitanje upotrebe ove letelice za eliminaciju zagađenja zbog nafte u vodnim rezervoarima.
A sada Be-200 može da potopi i podmornice ako to bude neophodno. Mornarica je 2015. godine objavila činjenicu da će avion dobiti takvu mogućnost, i sada očekujemo premijeru.
Sergej Šojgu objavio je da će u vazdušnom delu Glavne vojne pomorske parade u Sankt Peterburgu, koja će biti održana 26. jula, biti predstavljeni protivpodmornički avioni-amfibije Be-200 „Altair“.
Kao riba u vodi
Odluku o stvaranju pojednostavljene putničke verzije vojnog amfibijskog aviona A-40 „Albatros“ donela je ruska vlada 1992. godine. Kao što se i očekivalo, taj zadatak je preuzeo konstruktorski biro „G.M. Berijev“ gde su u sovjetsko vreme uspešno konstruisana vozila kao što su „leteći brod“ Be-10, amfibijski avion Be-12 i pomenuti A-40. Montaža prvih Be-200 započeta je početkom devedesetih, a prvi let nove letelice obavljen je 1998. godine. Od 2000. godine, Be-200 je u serijskoj proizvodnji kao vatrogasno-spasilački avion.
Trup Be-200 ima oblik hidroplana velike brzine. To je neophodno da bi se osigurao siguran kontakt sa vodenom površinom pri brzini od oko 200 kilometara na sat. Naravno, spuštanje takve letelice na uzburkano more je specifično. Ipak, Be-200 može da uzleti i sleti na more, reku ili jezero sa dubinom vodnog rezervoara od najmanje 2,6 metra i visinom talasa do 1,2 metra, a za to mu treba pri poletanju i pri sletanju poletno-sletna pista do 1300 metara. Izgleda da Be-200 može, na primer, hitno dostaviti teret težak nekoliko tona na bilo koje mesto gde postoji vodni rezervoar određene veličine, recimo da je to bilo koja reka ili jezero srednje veličine. Tokom gašenja požara, avion samostalno, u režimu klizanja na vodi poput glisera, može da sakupi do 12 kubnih metara vode i zatim da je usmeri i izbaci na mesto požara. Goriva će imati dovoljno za rad u ovom režimu 6 sati u jednom letu.
Avion je odmah projektovan u skladu sa međunarodnim avijacionim standardima, već u trenutku konstruisanja se pretpostavljalo da će avion steći veliku popularnost u svetu. Be-200 je korišćen za gašenje šumskih požara u Portugalu, Izraelu, Srbiji, Grčkoj. Za njega su zainteresovani u Indoneziji, kupuju ga u SAD.
Naravno, u Rusiji je Be-200 postao nezamenjiv, upravo pod vođstvom Sergeja Šojgua koji je pre Ministarstva odbrane 18 godina bio na čelu Ministarstva za vanredne situacije.
Putnički Be-200 se stalno modernizuje. Avioni konstruisani posle 2011. godine su opremljeni najsavremenijim letačko-navigacionim kompleksom ARIA-200. Zahvaljujući savremenoj opremi sa LCD panelima dostupne su informacije o parametrima leta aviona, stanju njegovog sistema, kao i vizuelni podaci o okruženju, uključujući i loše uslove vidljivosti.
Otkrivanje i uništavanje podmornice
Nije iznenađujuće da se mornarica zainteresovala za avion. Prilikom obavljanja pretraga na moru, sposobnosti amfibijskog aviona u potpunosti odgovaraju floti zbog velike brzine i nosivosti (do 7,5 tona ili 64 osobe). Pri obavljanju protivpodmorničkih zadataka i patrolnih zadataka avion je takođe dobar, jer u jednom letu može da pregleda najmanje 15 hiljada kvadratnih kilometara morske površine. Istovremeno, on može izbacivati hidro-akustične bove za otkrivanje podmornica, a za njihovo uništavanje može iskoristiti, na primer, protivpodmorničku podvodnu raketu sa samonavođenjem APR „Jastreb-M“ ili torpeda APR-3 „Orao-M“.
Be-200 će moći da radi sam, ali i u saradnji sa brodovima. Mislim da će se amfibijska letelica osećati sigurnije u kombinaciji sa lovcima, recimo sa Su-27 i Su-35 ili Mig-31.
Otvoreno je pitanje hoće li ovaj avion zameniti druge protivpodmorničke avione Oružanih snaga Rusije, to jest, Iljušina Il-38 i Tupoljeva Tu-142, i svog „rođaka“, amfibijsku letelicu Be-12 „Čajka“, ili će delovati zajedno sa njima.
Sa jedne strane, pomenuti modeli su proizvedeni šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i uprkos modernizaciji, problem neisplativosti i istrošenosti nije nestao. Sa druge strane, nigde u otvorenim izvorima nije rečeno da bi Be-200 preuzeo funkciju glavnog vazduhoplovca protiv podmornica. Sačekajmo. Bilo kako bilo, zadatak ove vrste aviona prvenstveno će biti da osiguraju bezbednost patrolnih područja gde deluju podvodne strateške nuklearne snage Ruske Federacije u Arktičkom i Tihom okeanu. A takvo jačanje protivpodmorničkih snaga flote, naravno, povećaće sigurnost mogućeg uzvratnog udara morske komponente nuklearnih snaga Rusije.
Pročitajte još:
