Tramp je pozvao na taj samit Rusiju, Australiju, Južnu Koreju i Indiju, a jedna od tema trebalo bi da bude i „budućnost Kine“. Paradoksalno zvuči, ali Tramp o Kini ne želi da razgovara sa Si Đin Pingom, nego sa Vladimirom Putinom. Veruje se da za poziv Rusije postoje najmanje dva razloga. Prvi razlog je što se bez Moskve danas ne može rešiti nijedno važno pitanje i što Vašington to konačno uviđa. Drugi razlog bi mogao da bude Trampova želja ne da, kako to na prvi pogled deluje, stvori G11, nego da stvori antikineski samit, uvuče Rusiju u zapadni klub i napravi raskol između Moskve i Pekinga.
Na taj način Tramp bi jednim udarcem istovremeno ubio nekoliko muva, ali pre svega, američki predsednik bi uoči izbora pokazao međunarodno jedinstvo pred spoljnim neprijateljem – Kinom.
„Tramp je prebacio održavanje samita na septembar računajući da će se do tada pandemija završiti i da će se „sedmorka“ okupiti i saopštiti svetu da je pandemija pobeđena. Samim tim onda bi mogla da usledi i sledeća poruka ovog sastanka: „Pandemija je gotova, kaznimo Kinu, koja nas je dovela do ove pandemije“, smatra ruski ekspert Vladimir Vasiljev.
Formalno, G7 su zemlje koje imaju značajan politički i ekonomski uticaj u svetu i očigledno je da je i Kina trebalo da bude pozvana. Izostanak poziva na sastanak svetskih lidera mogao bi se tumačiti kao još jedan korak ka eskalaciji napetosti u odnosima Vašingtona i Pekinga i pokušaj izolacije Kine.
Stvaranje antikineskog bloka
Sastav država koje bi trebalo da se pridruže G7 takođe nije slučajan – to su najveće ekonomske sile Azijsko-pacifičkog regiona: Indija, koja sa Kinom ima teritorijalni spor; Australija, koja je u klinču sa Kinom zbog insistiranja na istrazi o poreklu virusa korona zbog čega su se dve zemlje našle na pragu „trgovinskog rata“; Južna Koreja je ekonomski razvijen sused Kine sa velikom američkom vojnom bazom i Rusija, koja je najmoćniji strateški partner Kine i potencijalni saveznik u mogućem sukobu.
S druge strane, poziv Rusiji da se pridruži samitu G7 mogao bi se sagledati i kao šansa za otopljavanje odnosa Vašingtona i Moskve, prilika da lideri razmene mišljenja. Rusija nikada nije izbegavala dijalog ni u jednom formatu, pod uslovom da je on organizovan na ravnopravnoj osnovi, a i kada je reč o G7, Moskva se u jednome slaže sa Trampom – da je to „zastarela organizacija“.
Na G8 Moskva gleda kao na zastareli hladnoratovski format i smatra da se mnoga važna pitanja rešavaju u okviru formata G20, koji okuplja lidere najrazvijenijih zemalja sveta. Pored toga, Rusija učestvuje i u radu drugih međunarodnih organizacija kao što su BRIKS ili ŠOS, gde se rešenja ne nameću, već se do njih dolazi dijalogom i uzajamnim kompromisima.
Sokolov ističe da lični kontakti koje ostvaruju lideri zemalja na skupu G7 može biti koristan, ali da taj format ne treba precenjivati.
„Odgovor da li je Rusiji potreban G7 dao je naš predsednik, koji je rekao da njemu u potpunosti odgovara format G20. Koliko shvatam sve ovo je Trampu potrebno zbog predizborne kampanje. Tokom svoje poslednje predizborne kampanje obećao je da će normalizovati odnose sa Rusijom, nije bilo poboljšanja, a om želi nekako da pokaže da ispunjava svoja obećanja“, smatra Sokolov.
Rusija može i bez G7
Pojedini eksperti ukazuju na to da je ovim pozivom pred Rusiju stavljen izbor: ili će ići putem jačanja saradnje sa Evroazijskim ekonomskim savezom i kineske inicijative „I pojas, i put“ ili će igrati protiv Kine i tražiti ukidanje američkih i evropskih sankcija.
Pozicija Moskve o ovom pitanju je dobro poznata – Rusija smatra da se ne mogu rešavati pitanja svetske politike i ekonomije u okviru ekskluzivnog kluba zapadnih država. Zvanična predstavnica Ministarstva inostranostranih poslova Marija Zaharova je rekla da se bez učešća Kine teško mogu realizovati ozbiljni poduhvati globalnog značaja.
Ruski politikolozi uglavnom dele mišljenje o tome da Rusija ne treba da se ponovo pridružuje „eksluzivnom klubu“ iz kog je suspendovana nakon eskalacije ukrajinske krize.
„Mora se shvatiti da G7 nije međunarodna organizacija u punom smislu te reči - to je međunarodni klub u kome se razmenjuju mišljenja i postoji mnogo drugih formata na kojima se čuju stavovi svetskih lidera, tako da nije kritično da li Rusija članica ili nije. Potpuno je jasno da će Međunarodni ekonomski forum koji se održava u Sankt Peterburgu, razni drugi događaji, kontakti unutar UN i tako dalje u potpunosti nadoknađuju naše odsustvo u G7 formatu. Svoj status osiguravamo manifestacijama u sferi ekonomije i bezbenosti. To je najvažnije. Sada status Rusije raste u vezi sa dejstvima na Bliskom istoku, u Siriji – ovo je, naravno, mnogo važnije za status nego učešće u G7. Stoga verujem da za Rusiju nije važno da li će naš predstavnik ići na taj sastanak“, smatra ruski politikolog Konstantin Sokolov.
Lideri najvećih svetskih privreda trebalo je da se sastanu u SAD u junu u Kemp Dejvidu, predsedničkom odmaralištu u Merilendu, ali je epidemija korona virusa pokvarila te planove. Danas se učešću Rusije na G7 protive Velika Britanija i Kanada, koje tradicionalno imaju antirusku retoriku.
Podsetimo, Grupa sedam je format koji čini sedam zemalja sa najvećim, takozvanim naprednim privredama na svetu: SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Velika Britanija.
Prvo je osnovana kao Grupa šest, 1975. godine, kada su se predstavnici šest najrazvijenih zemalja sastali kako bi „razmenili ideje o mogućim rešenjima“ za svetsku ekonomsku krizu. Kanada se pridružila naredne godine, a od devedesetih počelo je i priključivanje Rusije. Od 2014. ponovo funkcioniše u formatu „sedmorke“, nakon što je učešće Rusije suspendovano zbog prisajedinjenja Krima i ukrajinske krize.
Ministri i državni zvaničnici iz G7 zemalja sastaju se kako bi diskutovali o pitanjima od zajedničkog interesa, kao što su energetska politika, klimatske promene, globalna bezbednost i sl.
