Takođe podršku cenama pruža obnavljanje svetske potražnje za gorivom, jer se u većini zemalja ukidaju karantinska ograničenja. Dalji rast cena je ograničen zbog straha od drugog talasa širenja Kovid-19 i rizika od nastavka trgovinskog rata između SAD i Kine, kažu analitičari.
Prema rečima analitičara, energetske sirovine su sve skuplje uoči zasedanja OPEK plus. U početku je sastanak zemalja izvoznica nafte bio zakazan za 9. ili 10. jun, međutim učesnice sporazuma razmatraju ranije datume, konkretno 4. jun.
Borba protiv gomilanja zaliha
Podsetimo da su u maju i junu, za borbu protiv globalne prekomerne zalihe sirovina, zemlje učesnice sporazuma OPEK plus smanjile proizvodnju ugljovodonika za 9,7 miliona barela dnevno. Prema postignutim sporazumima, od jula do kraja 2020. godine proizvodnja nafte će biti smanjena za 7,7 miliona barela dnevno, a od januara 2021. godine do aprila 2022. godine za 5,8 miliona barela dnevno. Ipak, na junskom zasedanju države se mogu dogovoriti o produžavanju trenutnih uslova proizvodnje do kraja godine.
„Ako bude podržana inicijativa nekoliko učesnika sporazuma o produženju maksimalnog smanjenja proizvodnje nafte za 9,7 miliona barela dnevno do kraja godine, cene nafte mogu nastaviti da rastu. Verovatno prenošenje sastanka OPEK plus sa 9. juna na 4. jun ukazuje da su zemlje članice saveza blizu konsenzusa po ovom pitanju“, rekao je za RT stručnjak za berzu u „BKS Broker“ Dmitrij Babin.
Ne zaboravimo da je u okviru sporazuma glavnu količinu proizvodnje smanjuju Rusija i Saudijska Arabija. Obe zemlje smanjuju proizvodnju za 2,5 miliona barela dnevno. Štaviše, Rijad je saopštio da namerava da dodatno smanji proizvodnju za još milion barela dnevno.
Proizvodnju smanjuje još nekoliko zemalja izvoznica nafte, koje ne učestvuju u sporazumu OPEK plus. Reč je o SAD, Norveškoj, Argentini i Kanadi.
Prema proračunima Međunarodne agencije za energetiku, zahvaljujući naporima svih zemalja, u maju bi trebalo da se smanji ponuda nafte na svetskom tržištu za 12 miliona barela dnevno. Prema ruskom Ministarstvu energetike, u narednim mesecima ukupna količina proizvodnje koju su svetski proizvođači ugljevodonika smanjili, može dostići 15-20 miliona barela dnevno.
Cene rastu i zbog ukidanja karantina
Pored toga, cene nafte pozitivno reaguju na postepeno ublažavanje karantinskih mera u velikom broju zemalja.
„Ako u narednim mesecima zemlje nastave da ublažavaju karantinske mere, krenuće proizvodnja, što znači da će se potrošnja nafte povećati“, objasnio je za RT rukovodilac analitičkog odeljenja AMarkets Artjom Dejev.
Prema rečima stručnjaka, investitori će u bliskoj budućnosti pažljivo pratiti tempo oporavka globalne ekonomije. Kao što je istakao Dmitrij Babin, pad globalnog BDP-a trebalo bi da uspori već u trećem kvartalu, što bi moglo dodatno podržati cene nafte.
Analitičar nije isključio opciju da u međuvremenu, ako ekonomski oporavak bude sporiji od očekivanog zbog mogućeg drugog talasa Kovid-19, tada bi se cene nafte mogle vratiti na nivo od 15-30 dolara po barelu.
„Štaviše, još jedan rizik za sva tržišta je opasnost od sve veće političke tenzije između SAD i Kine. Ako strane pogoršaju sukob, to će prevashodno pogoditi tržišta robe, jer je Kina jedan od najvećih potrošača sirovina“, dodao je Dmitrij Babin.
Međutim, stručnjaci ne očekuju takav razvoj događaja u bliskoj budućnosti. Stoga, s obzirom na pad proizvodnje zemalja članica OPEK plus, na leto cena nafte može premašiti cifru od 40 dolara po barelu.
„Prema osnovnom scenariju, cena nafte tipa ‘Brent’ u junu će biti u rasponu od 36 do 40 dolara, a do kraja leta cene se mogu kretati u rasponu od 40 do 45 dolara. Istovremeno, cena nafte tipa VTI u narednom mesecu će biti na nivou od 35 do 38 dolara, a do kraja leta će dostignuti cifru od 38 do 42 dolara po barelu“, istakao je Dmitrij Babin.
Pročitajte još:
