Vojni savet Vazduhoplovnih snaga zemlje je već odobrio ovaj plan. Planovi su izuzetno ambiciozni: za 15 godina faktički stvoriti novu vrstu trupa. Koliko je to realno imajući u vidu trenutno stanje u Oružanim snagama i ekonomsku situaciju?
Zapad će pomoći
U dokumentu se uglavnom govori o prenaoružavanju taktičke avijacije. Ogromna većina raspoloživih vozila je krpljena nekoliko puta, izrađena je još u sovjetsko vreme i već odavno je spremna za otpad. Ukrajinske vlasti planiraju da potroše rekordnih 200 milijardi grivna (7,5 milijardi dolara po trenutnom kursu) na obnavljanje flote. Treba imati na umu da je čitav vojni budžet Ukrajine za 2020. godinu nešto više od 100 milijardi grivna.
Ipak, u naredne dve godine Kijev će raspisati tender za isporuku višefunkcionalnih lovaca 4++ generacije. Ruske opcije se, naravno, ne razmatraju. Zainteresovani su za američki F-16 „Fajting falkon“ i švedski JAS 39 Gripen. Naglašava se da vozilo mora biti univerzalno, sposobno da zameni kako lovce, tako i frontovske bombardere. To će postati jedina vrsta aviona u borbenim jedinicama taktičke avijacije koja će, prema planu Kijeva, uštedeti resurse.
Do 2025. godine Vazduhoplovne snage Ukrajine očekuju da će dobiti prvu seriju od šest do dvanaest vozila za probne operacije, obuku pilota i zemaljskog osoblja. Do 2030. godine planiraju da prebace dve brigade taktičke avijacije na nove lovce, prenoseći osam do dvanaest aviona godišnje. Do 2035. godine Vazduhoplovne snage Ukrajine trebalo bi biti u potpunosti reformisane i prebačene na novu tehniku. Sastojaće se od četiri brigade taktičke avijacije, četiri puka izviđačkih i udarnih bespilotnih letelica, brigade transportne i specijalne avijacije, kao i brigade za obuku.
Za zemlju koja odavno „pliva u dugovima“ sve ovo izgleda kao naučna fantastika. Pored toga, koncept razvoja Vazduhoplovnih snaga podrazumeva potpuni prelazak na zapadnu ratnu opremu. A to znači da će preduzeća za remont aviona u Ukrajini, koja održavaju sovjetsku tehniku, ostati bez posla. Pored toga, veliko je pitanje da li će zapadne zemlje želeti da imaju bilo šta sa Ukrajinom.
Petro Porošenko je nekoliko godina molio Vašington za protivtenkovske ratne sisteme „Džavelin“ i ipak je dobio malu seriju, koju bi, prema uslovima isporučioca, trebalo čuvati u zapadnom delu zemlje, daleko od linije fronta. Ti F-16 su mnogo složenija i skuplja tehnika i ne mogu sebi da ih priušte ni države koje su mnogo bogatije od Ukrajine. Nije baš jasno ko će tačno savladavati savremene lovce, ako je prosečno vreme letenja ukrajinskih pilota samo 20-25 sati godišnje.
Na kraju, nije jasno kako Kijev namerava da produži životni vek postojećih aviona, koji bi trebalo da ostanu u funkciji do završetka naoružavanja.
Neispravni avioni
Prema podacima analitičkog lista „Militari Balans“, Vazduhoplovne snage Ukrajine imaju 80 lovaca Su-27 i Mig-29, 14 frontovskih bombardera Su-24, 31 avion Su-25 i oko 50 helikoptera. Vrlo skromni pokazatelji. Svežu tehniku Vazduhoplovne snage Ukrajine dobijaju godišnje po kašičicu i imaju velikih problema sa modernizacijom stare tehnike.
„Ukrajina ima veoma skromne kapacitete za sprovođenje vazdušnih operacija“, navedeno je u poslednjem izdanju „Militari Balans“.
„Naoružanje uglavnom čini tehnika proizvedena u SSSR-u. Odbrambena preduzeća koriste sovjetske materijale, i njihova materijalna osnova je zastarela i dotrajala. Ako se situacija ne poboljša u bliskoj budućnosti, ukrajinske vazduhoplovne snage mogu postati nesposobne za borbu“.
Žalosna situacija sa potencijalom za modernizaciju odbrambene industrije Ukrajine jasno je prikazana skandalom koji je izbio između Ukrajine i Hrvatske u martu 2016. godine. Zagreb je sa Kijevom sklopio višemilionski ugovor o popravci sedam lovaca MiG-21 i prodaji pet polovnih aviona.
Novac je dobijen i izgledalo je da je posao završen. Ali nakon što su lovci predati Hrvatskoj, ispostavilo se da samo tri aviona mogu poleteti. U avionima su cureli rezervoari za gorivo, radari nisu radili, na trupovima su se nazirale pukotine. Ispostavilo se da su Ukrajinci tokom popravke koristili stare delove za popravku aviona koji su odavno van upotrebe u drugim zemljama bivšeg Sovjetskog bloka i koje je Kijev kupio po povoljnim cenama.
Očigledno je da Ukrajina ima isti odnos prema popravci i modernizaciji sopstvenih aviona. Tokom vežbe „Čisto nebo“ u blizini Vinica, 16. oktobra 2018. godine, srušio se lovac sa dva mesta Su-27UB. Poginuo je ukrajinski pilot i američki vojnik koji je bio na mestu drugog pilota. Uzrok katastrofe je bila tehnička neispravnost aviona. Ako Kijev već na vežbama sa „zapadnim partnerima“ koristi neispravne lovce, o situaciji u borbenim jedinicama je zastrašujuće i razmišljati.
Provera u sukobu
Test snage za Vazduhoplovne snage Ukrajine bio je sukob u Donbasu. I ovu proveru piloti Ukrajine nisu prošli. Na početku sukoba avijacije se mnogo koristila, ali zbog velikih gubitaka od uzvratne vatre, Vazduhoplovne snage Ukrajine su gotovo u potpunosti prestale da lete iznad pobunjeničkih područja. O tome kakav su pakao milicajci priredili ukrajinskim asovima, svedoče sami oficiri Oružanih snaga Ukrajine.
„Navigator je povikao da je video dve rakete kako ulaze u rep“, setio se komandir posade Su-24MR potpukovnik Evgenij Bulacik. „U stvari, bilo ih je četiri. Video sam kako jedna raketa upada u zamku. Sve se završilo time da su tri rakete pogodile lažne toplotne ciljeve, ali ispostavilo se da je jedna bila pametna i pogodila je otpozadi sa leve strane avion (kasnije su po ostacima shvatili da je to bila „Strela“). Osećaj je bio takav kao da su maljem udarali po avionu, odmah je počeo da se drma. Nekoliko delova se zapalilo, shvatili smo da je kontrola oštećena, ali motori su radili bez problema, što znači da bi let trebalo da se nastavi. Nekako smo stigli do aerodroma i sleteli. Uspeli smo da spasemo avion“.
Za nekoliko meseci ratnih akcija zbog paljbe sa zemlje Ukrajina je izgubila 10 aviona i 11 helikoptera. Ogromna većina aviona je oborena iz prenosnog protivavionskog raketnog kompleksa i teških mitraljeza. Najozbiljniji gubitak Vazduhoplovne snage Ukrajine su pretrpele 14. juna 2014. godine. Pri sletanju na aerodrom Luganska iz vatre sa zemlje srušio se transportni avion Iljušin Il-76. Poginulo je svih 49 vojnika u avionu, uključujući i 9 članova posade.
„Ukrajinske Vazduhoplovne snage su se pokazale kao slabo obučene i nisu u stanju da se prilagode, da se poboljšaju tokom unutrašnjeg asimetričnog sukoba koji se nastavlja u jugoistočnim regionima zemlje“, kratko su eksperti britanskog časopisa Er Internešnel 2015. godine prokomentarisali rezultate vazdušne borbe u Donbasu.
Uništeno nasledstvo
Žalosno stanje avijacione industrije i Vazduhoplovnih snaga Ukrajine je rezultat kontinuirane degradacije koja traje od raspada SSSR-a. Za vreme hladnog rata, Ukrajina je bila na čelu odbrane Sovjetskog Saveza protiv NATO bloka. Tamo je poslata najbolja i najsavremenija avijaciona tehnika i odlično obučeni oficiri-piloti.
Ukrajina je od SSSR dobila skoro hiljadu i sto aviona, uključujući 300 lovaca Su-27 i MiG-29, 200 frontovskih bombardera Su-24, 50 aviona Su-25, oko 900 helikoptera i čak 19 nadzvučnih strateških nosača rakete Tu-160. U kvantitativnom smislu, vojna avijacija Ukrajine je 1992. godina bila odmah posle SAD, Rusije i Kine, a u Evropi je zasigurno bila na prvom mestu.
Zemlja je imala na desetine konstruktorskih biroa i preduzeća za popravku aviona, razvijenu mrežu aerodroma i vojnih baza. Međutim, novoj Ukrajini ovo nije bilo potrebno. U roku od dve decenije ona je sve rasprodala i ostavila da rđa skoro čitavo sovjetsko nasleđe. Sadašnje vazduhoplovstvo Ukrajine je samo bleda senka njene nekadašnje snage. I malo je verovatno da će biti moguće obnoviti vazduhoplovstvo kupovinom zapadne tehnike za novac kojeg nema i ne izgleda će ga biti.
Pročitajte još:
- Pentagon potvrdio: Ukrajina stvorila uslove za novi paket vojne pomoći
- Da li je „Neptun“, nova ukrajinska raketa, pretnja Rusiji
- Ukrajinska vojska planira bazu u Azovskom moru, plan predstavljen Zelenskom
