Natalija Dramićanin (28), poreklom iz Beograda, u Italiji živi i radi kao porodični lekar, odnosno, lekar opšte prakse. Kada je tamo bilo najgore, ona se našla u samom grotlu epidemije – okrugu Lodi, u crnilom prekrivenoj Lombardiji.
Kako se korona proširila po Italiji
Dramićaninova je epidemijski tok pratila još od kraja januara, kada se virus uveliko širio Kinom. Tada je stažirala u pedijatrijskoj bolnici u centru Milana.
Prema tadašnjim pravilima SZO, testirali su se samo ljudi koji su došli iz Kine i oni koji su s njima bili u kontaktu, a imaju simptome. Oni koji su imali temperaturu ili upalu pluća nisu bili testirani na virus korona.
Letovi iz i ka Kini obustavljeni su 31. januara, pa se rodila nada da se zaraza u Italiji neće ni pojaviti. Ne želeći da rizikuje da se zarazi, Natalija se iz Milana vratila u Lodi, ne sluteći šta sledi.
Umesto na vrata – kroz prozor
Kako je rekla, virus ih je sve prevario, jer su ga „očekivali na vratima, a pojavio se na prozoru“. Natalija je 17. februara iz ličnih razloga otišla u bolnicu u Kodonju, ne znajući da je samo dan pre nje tuda prošao Matija, prvi Italijan zaražen virusom korona, koji ni sam nije bio svestan da je oboleo.
Te sedmice on je nekoliko puta dolazio u tu bolnicu zbog visoke temperature i upale pluća. Kada se ispostavilo da terapija koju su mu prepisali ne deluje, pitali su ga da li je bio u Kini ili u kontaktu s nekim ko je odatle došao, na šta je odgovorio negativno. Zbog toga nije bio testiran.
To je dovelo do toga da on bude intubiran, a testiran je tek kada se njegova supruga u bolnici setila da je bio u kontaktu sa čovekom koji se krajem januara vratio iz Kine. U petak 21. februara rezultati su pokazali da je zaražen.
Matija je bio intubiran oko 40 dana, ali je preživeo. U međuvremenu je dobio dete, koje nije bilo pozitivno na virus, ali ga tragedija nije zaobišla – otac mu je preminuo od korone.
Niko nije siguran kada se korona tačno pojavila u Italiji, jer nije dokazano čak ni da je čovek s kojim je Matija bio u kontaktu imao dodira s virusom. Sumnja se da se koronavirus u Italiji pojavio sredinom januara.
Početak izolacije
Kada je saznala da je bila u istoj bolnici kao i Matija, Natalija se nije uplašila, ali je bila zbunjena, jer tada nije bilo nikakvih procedura. Onda je počela potraga za svima koji su bili u kontaktu sa prvim zaraženim, što je dovelo do toga da se Natalija prijavi telefonom.
„U prvom trenutku su govorili da si morao da imaš direktan kontakt s njim, da se rukuješ, pozdraviš. Tada nisu znali da virus dugo preživljava na površinama i da je moguće da se nađeš u prostoriji u kojoj je on bio pre sat vremena i da se zaraziš“, kaže Natalija.
Svima koji su bili u bolnici kad i Matija rečeno je da budu u kućnoj izolaciji dve nedelje. Morali su da mere temperaturu dva puta dnevno. Oni koji posle 14 dana nisu imali simptome proglašeni su zdravim, a svi ostali su bili testirani.
Među prvih pet slučajeva zaraze, našao se i otac Natalijine drugarice. Tada je shvatila da je situacija ozbiljna, uprkos tvrdnjama tamošnjih lekara da je virus korona malo jači od prehlade.
„U mestu gde ja živim ima oko 2.200 stanovnika. Bilo je 30 pozitivnih slučajeva korone. Njih 15 je preminulo“, predočava nam Dramićaninova.
Širenje virusa
Ubrzo nakon što je prvi slučaj registrovan, bolnica u kojoj se to dogodilo je zatvorena, sve dok svi u njoj nisu bili testirani. Lekari i sestre koji su se u tom trenutku našli tamo proveli su četiri dana radeći bez prestanka
„Mi u Lodiju smo imali sreće, jer je reakcija bila brza. Jako ozbiljno smo shvatili to da postoje pozitivni slučajevi, da je korona među nama i to već neko vreme“, svedoči Dramićaninova.
Počelo je masovno testiranje, koje je ukazalo na ogroman broj zaraženih. U nedelju 23. februara 11 opština u Lodiju proglašeno je crvenom zonom – bilo je izolovano 20.000 ljudi. Mobilisani su policija i vojska i zatvoreni putevi, škole i prodavnice, koje su se samo određenim danima otvarale na kratko.
„Milano se ne zaustavlja“
U tom periodu, u Milanu se održavala čuvena Nedelja mode, a pošto je Kodonjo od tog grada udaljen oko 60 kilometara, činilo se da je pretnja dalje nego što zaista jeste.
„Gradonačelnik Milana je bio prvi koji je upotrebio hešteg „Milano se ne zaustavlja“ da se sve ne bi zatvorilo, jer su se uplašili kada je formirana crvena zona. Oni su podsticali da se ljudi kreću, sastaju, da se barovi ne zatvaraju i da sve ide normalnim tokom“, priča nam Natalija.
Slična situacija bila je i u Bergamu, koji je oko 70 kilometara udaljen od Kodonja. Tamo su organizovane razne akcije, poput te da je cela porodica mogla da se vozi gradskim prevozom po ceni jedne karte.
„Bilo je čudno videti ih kako šetaju držeći sladolede. Mogli su da idu u bioskope i pozorišta uz velika sniženja. Mislim da nisu odmah shvatili koliko je situacija bila ozbiljna“, ocenjuje Dramićaninova i dodaje da je, krajem marta, situacija bila najgora baš u Bergamu.
Ona svedoči i da su u jednom trenutku u Italiji počeli da testiraju i preminule, jer su pokušavali da pronađu sve zaražene virusom korona. Ipak, mnogima koji su preminuli u svojim kućama u Bergamu bris nikada nije uzet, niti je zvanično utvrđen uzrok smrti.
Zbog toga tačan broj žrtava koronavirusa u Italiji možda nikada neće biti utvrđen.
„U jednom trenutku su čak počeli da voze sanduke u Švajcarsku, jer više nisu znali gde da kremiraju ljude. Mnogo ljudi je čekalo na kremaciju i po mesec dana“, svedoči Dramićaninova.
Mobilizacija zdravstvenih radnika
Na samom početku epidemije, zdravstveni sistem je trpeo jake udarce. Korona se širila, a lekari nisu znali šta da rade, niti su imali zaštitu. Od oko 900 lekara iz lekarske komore u Lodiju, četvoro je preminulo od virusa.
Državni ispit, koji je Natalija trebalo da polaže kako bi se upisala u lekarsku komoru i zaposlila se, bio je odložen zbog korone. Ipak, čim je izašla iz karantina krajem marta, dobila je posao, zajedno sa još mnogo drugih lekara, jer je Italiji neophodna zdravstvena radna snaga.
„Kada sam počela da radim i dalje nismo imali zaštitnu opremu. Niko nam nije davao. Morali smo sami da se organizujemo za to, ali su, već u tom trenutku, ambulante za kovid pacijente bile otvorene, pa smo mogli da ih šaljemo tamo“, svedoči Dramićaninova.
Nakon pregleda u kovid ambulantama, pacijenti su upućivani ili kućama ili u bolnicu. Zdravlje onih koji su pušteni na kućno lečenje lekari su pratili preko aplikacija, putem kojih su im pacijenti slali podakte o visini temperature i saturacije.
Trenutna situacija u Italiji
Upoređujući trenutnu situaciju u Italiji s onom koja se do skoro odvijala, Dramićaninova smatra da su se ljudi previše opustili, iako je većina mera i dalje na snazi.
„Vidim da nekada skinu maske, pozdrave se na ulici, stanu da popručaju. Mislim da su malo zaboravili šta se dešavalo. Navikli su se da ima pozitivnih, da ljudi umiru“.
Od 18. maja u Italiji su uvedena nova pravila. Viđanje sa užom porodicom i emotivnim partnerom je dozvoljeno. Pojedini ugostitelji, frizeri i druge uslužne delatnosti ponovo su počeli da rade, ali po posebnim pravilima, među kojima je i to da za stolom mogu da sede najviše četiri osobe, na preporučenoj razdaljini.
Nošenje maske ili druge zaštite za lice je i dalje obavezno, a nepoštovanje te mere se kažnjava. Pri ulasku u bolnice svaki pacijent se testira na koronavirus. Na ulazima u prodavnice, ispred kojih su redovi, meri se temperatura i dezinfikuju ruke, a unutra su obavezne i rukavice. Kretanje između regija je i dalje zabranjeno, osim onima kojima za koje je to zbog posla nužno.
Granice su još uvek zatvorene, kao i škole, vrtići i fakulteti, a vanredno stanje trajaće bar do kraja juna.
