Memorandum, koji su 1994. godine potpisali lideri Ukrajine, Rusije, SAD i Velike Britanije, Kravčuk je nazvao deklarativnim. Prema njegovim rečima, američke vlasti su javno priznale da za ostale učesnike ne postoje mehanizmi za sprovođenje memoranduma.
„Bio sam iznenađen činjenicom da sporazum zbog toga nije obavezan za zemlje koje su ga potpisale. Čini mi se da to nije baš korektno. Tačnije, ukoliko želiš, obavezno je, a ukoliko ne, nije obavezno“, rekao je bivši predsednik.
On je istakao da su SAD bile prve koje su podstakle Ukrajinu da odustane od nuklearnog oružja.
„(SAD) su nam direktno govorile da smo u obavezi da uklonimo nuklearno oružje iz Ukrajine, ili će u suprotnom uslediti sankcije, i to ne samo ekonomske. To je bukvalno rečeno. Nije bilo (izbora) 'hoćete-nećete'“, podsetio je on.
Kravčuk se takođe složio sa svojim naslednikom, bivšim ukrajinskim predsednikom Leodidom Kučmom, koji je 2018. godine tražio predsedniku SAD Donaldu Trampu izvinjenje za to što su ga zemlje-potpisnice memoranduma navodno „obmanule“.
S tim u vezi, rusko Ministarstvo inostranih poslova je tada ukrajinske optužbe za kršenje Budimpeštanskog memoranduma nazvalo neosnovanim i podsetilo da dokument ne predstavlja međunarodni sporazum i da ne nameće državama dodatne obaveze, osim onih koje su imale u vreme potpisivanja.
Podsetimo, nakon raspada SSSR Kijev je nasledio značajan deo nuklearnog arsenala, međutim, Ukrajina, Rusija, SAD i Velika Britanija su 1994. godine potpisale Budimpeštanski memorandum, koji je poslužio kao međunarodni sporazum o bezbednosnim garancijama zbog pristupanja Ukrajine Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.
U skladu sa Sporazumom, nuklearni arsenal na ukrajinskoj teritoriji je uništen, a nuklearne sile su se obavezale da će Kijevu garantovati bezbednost.
Pročitajte još:
