Tri dečaka pre nekoliko dana zalutala su u šumi u blizini Modriče, a opšta panika je nastala kada je policija koja je tragala za njima, shvatila da su dečaci nadomak minskog polja — jednog od oko 8.000 zaostalih u Bosni i Hercegovini, 25 godina od kraja rata.
Dva odsto BiH je pod minama, što je više od 1.000 kvadratnih kilometara, a to je površina jednaka teritoriji Beograda, Sarajeva i Zagreba zajedno. Od 1996. do 2018. godine od mina je očišćeno više od 207 kvadratnih kilometara, što je dvostruka površina Barselone. Osim mina, bosanske šume pune su i ostavljenog oružja, što je dodatni problem.
U Bosni se još gine od zaostalih mina
Direktor Centra za uklanjanje mina Saša Obradović za Sputnjik je potvrdio da BiH i danas ima problem sa zaostalim minama. Tokom zadnjih pet godina u državi je očišćeno 158,5 kvadratnih kilometara zemljišta, gde su uništene 8.992 mine i 9.992 ostalih eksplozivnih ostataka iz rata.
„Najviše minsko-eksplozivnih sredstava nalazi se u tri zone, u Unsko–sanskom kantonu i okolini Doboja i Maglaja, gde su se vodila i najveća borbena dejstva u proteklom ratu. Nedostatak finasija za deminiranje doveo je do toga da posle toliko godina još ima toliko aktivnih minskih polja“, kaže on.
Obradović dodaje da se ove godine završava opšti projekat procene minske situacije u BiH, posle čega će se tačno znati koliko je još potrebno da se završi sa deminiranjem, za koju kaže da bi mogla biti gotova do 2027. godine.
„Bosna i Hercegovina odvaja određena finansijska sredstva za nekoliko timova, među kojima je i bataljon Oružanih snaga BiH, koji u svom sastavu ima više od 300 deminera. Strani donatori koji ovde izdvajaju sredstva za deminiranje još su prisutni u BiH, ali oni žele da vide malo veće učešće države u izdvajanju sredstava. Mi na godišnjem nivou prikupimo negde oko 20 miliona evra za deminiranje, od čega su pola donacije“, navodi direktor Centra za za uklanjanje mina u BiH.
Demineri idu u inostranstvo
Obradović napominje da ljudski faktor nije problem, jer postoji oko 1.300 deminera, ali zbog nedostatka sredstava, oni često taj posao obavljaju u stranim državama.
„Jedino politička volja i efikasna koordinacija mogu voditi ka usvajanju izmena i dopuna postojećeg Zakona o deminiranju u BiH i dostizanju adekvatnih rešenja u konačnoj eliminaciji zaostalih minsko-eksplozivnih sredstava, dok će Centar za uklanjanje mina u BiH maksimalno angažovati sve postojeće potencijale u cilju realizacije planiranih terenskih operacija“, dodaje sagovornik.
Sa kakvom opasnošću se BiH i dalje bori, te koliko su ove zaostale naprave nestabilne i opasne, govori i činjenica da su se tokom prethodne godine desile dve deminerske nesreće u kojima su dva deminera smrtno stradala, a četiri su povređena.
Konstantno obeležavanje miniskih polja
Zbog pandemije kovida 19, rad Centra je u teškom zastoju, demineri su svoje zadatke preusmerili na pojačano obeležavanje preostalih sumnjivih površina, te na kontrolu i obnavljanje postojećih znakova koji upozoravaju na minsku opasnost.
„Tako su kao rezultat rada tokom aprila timovi BHMAC-a izvršili kontrolu, obnovu i dodatno postavljanje 2.620 znakova hitnog obeležavanja širom Bosne i Hercegovine i to na područjima sa naglašenom minskom situacijom u Doboju, Kotor Varoši, Petrovu i Brodu, Derventi, Kostajnici, Ravnoj, Tomislavgradu, Bihaću, Jablanici, Livnu, Tarčinu, Vogošći, Ilijašu, Kiseljaku, Busovači, Tuzli, Gradačcu, Sapni, Brčkom“, navodi on.
Prosečno godišnje bude postavljeno ili obnovljeno oko 10.000 znakova i na građane se apeluje da ih poštuju i da ne uklanjaju minske oznake.
U Bosni i Hercegovini zbog poplava i klizišta 2004. godine došlo je i do pomeranja mina koje su zaostale u zemlji posle poslednjih ratova. Bujica je minska polja povukla u reke, a stručnjaci za deminiranje su tada upozorili da bi vodena bujica mogla ova minska polja da odvuče i preseli do susednih i drugih država i sve do Crnog mora.
