„Kada je reč o Rusiji, moramo da biramo pitanja koja su važna za nas. To ne protivreči očuvanju čvrstog stava. Potreban nam je razuman balans između nepokolebljivosti i sankcija protiv Rusije i opreznih napora u interakciji u određenim oblastima“, rekao je Borelj, govoreći na sastanku sa ambasadorom Nemačke koja u julu preuzima šestomesečno predsedavanje Unijom.
Šef evropske diplomatije podsetio je takođe na uzajamnu zavisnost Rusije i EU u energetskom sektoru.
„Mi moramo da kupujemo gas, ali je njima potrebno da ga prodaju“, rekao je Borelj.
On je takođe je pomenuo da postoje pitanja i u odnosima sa Kinom, „koja pokazuje impresivan rast“.
„Naši odnosi treba da se zasnivaju na poverenju, transparentnosti i uzajamnoj saradnji, međutim, danas ne ispadne uvek tako. Imaćemo šansu samo ukoliko budemo poštovali kolektivnu disciplinu u odnosima sa Kinom“, zaključio je Borelj i izrazio nadu da će samit EU i Kine, koji bi u Nemačkoj trebalo da se održi na jesen, biti uspešan.
Odnosi Rusije i zapadnih zemalja pogoršali su se nako što je Krim postao deo Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, na pitanje Krima je definitivno stavljena tačka.
Pročitajte još:
- Brisel: EU neće ukinuti sankcije Rusiji ni zbog korone
- Borelj: Rusija i Kina koriste koronu da povećaju svoj uticaj u svetu
