Problem Zapadne obale otvoren je Šestodnevnim ratom iz 1967, kada su izraelske snage okupirale ovu oblast na desnoj obali reke Jordan, koja se do tada, zajedno sa istočnim delom Jerusalima, nalazila u okviru Jordana.
Ulje na vatru u naše vreme dolila je Bela kuća, priznanjem Jerusalima za prestonicu Izraela i aneksije Golanske visoravni (koju je Izrael osvojio takođe u Šestodnevnom ratu, a anektirao 1981.) 2017, kao i Trampovim planom za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba, prema kojem se predviđa aneksija delova Zapadne obale. Zajednička američko-izraelska komisija trebalo bi da do 1. jula završi rad na izradi detaljnih mapa oblasti Zapadne obale na koje bi Izrael trebalo da proširi svoj suverenitet.
Odlučujuća akcija na Bliskom istoku – kraj Palestine
Ako se plan o aneksiji ostvari, a po svoj prilici će se ostvariti, teritorija Palestinske samouprave biće pretvorena u bantustane, kaže stručnjak za Bliski istok Slobodan Janković i više neće moći da se govori o Palestini kao državi.
„Vidimo da postoji usaglašenost, apsolutno saglasje ogromne većine političkih snaga, a samim tim i jevrejskog stanovništva u Izraelu oko toga šta treba da bude sa dolinom Jordana i faktički se na ovaj način stavlja tačka na Sporazum iz Osla, kao i na svaku moguću državnost Palestine“, konstatuje on.
Sa aneksijom jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, ono što ostane od države Palestine biće nepovezane enklave, a izraelska vlada pokušaće da obesmisli palestinski identitet vezavši preostalo arapsko stanovništvo za Jordan.
„U Izraelu se sve manje priča o palestinskoj državi zato što je ona neodrživa. Videli smo Trampovu mapu. Takvo rešenje za jednu državu neodrživo je. Ona ne bi imala kontrolu vazdušnog prostora, ne bi imala granicu sa drugim državama. Ukoliko se ostvari aneksija, Palestinci neće imati direktan kontakt sa Jordanom, kao što ga de fakto nemaju ni sada, ali dok se pričalo o rešenju koje je podrazumevalo dve države, do dolaska Trampa na vlast, Palestinci su bili ubeđeni da će imati državu koja će se graničiti sa Jordanom. Ovako, toga neće biti. Postojaće koridori koje će kontrolisati Izraelska vojska“, kaže Janković.
Malo manevarskog prostora za Palestinu
Palestinskoj vladi preostao je vrlo mali manevarski prostor, a najava predsednika palestinske samouprave Mahmuda Abasa da Palestina istupa iz svih sporazuma sa Izraelom i SAD Janković karakteriše kao „krik očajnika“ kako bi se skrenula pažnja svetske javnosti na ono što se događa.
„To je jedino što mogu da urade. Ali postoji problem legitimiteta ljudi koji to govore, jer Abas je čovek koji vlada bez izbora, koji je zatvorio svaku slobodnu reč. U Palestini nema ni predsedničkih, ni parlamentarnih izbora. Abas vlada uz pomoć svoje predsedničke garde, policije koja hapsi i zatvara svakoga ko ga kritikuje. U pojasu Gaze vlada Hamas, takođe bez izbora. Oni žele izbore, ali traže da se organizuju u celoj Palestini“, objašnjava Janković.
U pojasu Gaze, delu Palestine koji se nalazi između Izraela i Egipta, situacija je, prema Jankovićevim rečima, još očajnija nego na Zapadnoj obali. Uz nezaposlenost veću od 50 odsto, pojas gaze suočava se sa kontinuiranim hibridnim ratom, uz povremena raketiranja iz Izraela.
Uz vrlo malo novca, Hamas teško kontroliše situaciju u pojasu Gaze, u kojoj deluje organizacije poput „Islamskog džihada“, a i borbe klanova su česte.
Novo „arapsko proleće“ na vidiku
Bliski istok očekuje još jedno „arapsko proleće“, ocenjuje Janković. Izlivi nezadovoljstva već su počeli pre širenja pandemije koronavirusa u Libanu, Iraku, Iranu, a uz to, pad cena nafte stvara probleme za mnoge države, u prvom redu zalivske monarhije.
Nedostatak prihoda od nafte, već je uzrokovao da Saudijska Arabija smanji dotacije stanovništvu i poveća poreze i PDV. Države poput Ujedinjenih Arapskih Emirata moraće da smanje svoj intervencionizam, smatra naš sagovornik. Sa rezanjem intervencionističkih budžeta, promeniće se i geopolitička slika regiona.
„Kada nema novca, a raniji ekonomski problemi nisu rešeni, situacija se dodatno zakuvava. Mislim da je Izrael procenio da će doći do velikih problema, do novih velikih nemira, reprize „arapskog proleća“ ili izbijanja novog rata, i da u toj opštoj pometnji može da nastavi sa politikom prisvajanja sve većeg dela teritorije okupirane 1967“, kaže Janković.
