Nemački televizijski kanal MDR sovjetske vojnike iz Grupe sovjetskih snaga u Nemačkoj naizva „okupatorima“.
„Rusi su u Nemačkoj demokratskoj republici sve do njihovog odlaska, u očima mnogih ostali, pre svega, okupatori. Sve su nervirali njihovi manevri, putevi i polja koja su bila uništena vojnom tehnikom, kao i supruge oficira koje su ujutro znale da pokupuju sve u prodavnicama. Kada su Rusi napokon otišli, takozvano „prijateljstvo“ je odavno bilo zaboravljeno“, kaže autor materijala Derte Haniš.
„Prisilno“ prijateljstvo
Po mišljenju reportera, nije postojalo nikakvo iskreno prijateljstvo između sovjetskih građana i istočnih Nemaca, već samo ono što su govorili „oni odozgo“.
„U vrtićima i školama NDR čak su i najmanjoj deci govorili o Sovjetskom Savezu. Od 1951. godine ruski jezik je postao obavezan predmet i prvi strani jezik u školama. „Jezik okupatora“ nikada nisu naročito mnogo voleli“, navodi MDR.
Prema predloženom konceptu, stanovnici NDR su se decenijama mučili zbog „prijateljstva“ koje su im nametnuli „okupatori“. Shodno tome, kolaps socijalizma u NDR i ujedinjenje Nemačke trebalo je za njih da postane pravo oslobođenje. Ali, novinari MDR su iznenađeni, danas u Istočnoj Nemačkoj, glasnije nego u drugim regionima u zemlji, pozivaju na ukidanje antiruskih sankcija i na poboljšanje odnosa sa Moskvom.
Odgovor na pitanje zašto se ovo dešava, nije dat. Ekspert, istoričar Ziljke Satjukov pretpostavlja da je to vezano za prošlost stanovnika NDR koja utiče na njihovu svest.
Neprijateljsko preuzimanje
Rezultat nema nikakve logike — istočni Nemci gaje topla osećanja prema onima koje su smatrali „okupatorima“ i sa kojima kategorički nisu hteli da se druže.
U januaru 2020. godine, novinarka nemačkog lista De tagescajtung Katrin Zedig, koja je provela detinjstvo u NDR, napisala je u svom tekstu: „Čitali smo ruske knjige, znamo zaista fantastične ruske bajke, sjajne ruske romane, znamo ruske kompozitore, ruske pisce, pa čak i ruska jela. Svaka kuća je imala rusku obojenu drvenu kašiku ili matrjošku. Imala sam knjige o Samarkandu i Uzbekistanu, putovala sam sa odeljenjem u Moskvu — u februaru, kada je bio mraz na minus 15 stepeni, sunce je sijalo i čitav grad je blistao. Sada prema svemu što je rusko, a što je nekada bilo sovjetsko, postoji nepoverenje. To je verovatno vezano za ličnost Putina. Ali zašto nam ne predstavlja problem da konzumiramo proizvode američke kulture? Da li je za nas prihvatljiviji takozvani predsednik Sjedinjenih Država sa žutom kosom i psihom (kao i politikom) razmaženog deteta?“
Ujedinjenje Nemačke nije bilo pravo ujedinjenje, već neprijateljsko preuzimanje od strane Zapadne Nemačke. Istočne Nemce su doživljavali kao siromašnog, izgubljenog rođaka, kojeg velikodušno prihvata bogati ujak. „Rođak“ je trebalo da preda svoje nekadašnje ideološke postulate, svoje lidere i, generalno, 40 godina svoje istorije, koja je odmah proglašena kao „mračna socijalistička prošlost“. A radilo se o republici koja je u početku imala znatno lošije početne pozicije, ali ipak, do 1990-ih godina je postala šesta zemlja u Evropi po obimu industrijske proizvodnje. NDR je bila na vodećim pozicijama u svetu u oblasti mašinstva, elektrotehnike i elektronike, optike, izrade instrumenata.
Pristupačno obrazovanje na visokom nivou, kvalitetna medicina i životni standard kojem bi mnogi u Evropi mogli da zavide — NDR je bila pravi „izlog socijalizma“.
Nametnuta defektnost
Ekonomska kriza osamdesetih, kolebanja „sovjetskog starijeg brata“, pogodili su sigurnost istočnih Nemaca u ispravnost odabranog puta.
Ali ispostavilo se da su obećanja o „raju“ u ujedinjenoj Nemačkoj, u koja su poverovali mnogi od onih koji su odlučili da sruše Berlinski zid, prevara. Čak i trideset godina nakon ujedinjenja, podela Nemačke na „ossi“ (istočni Nemci) i „vessi“ (zapadni Nemci) ostaje realnost koju treba uzeti u obzir.
Ne uspevajući da otklone ovu neravnotežu, istočne Nemce stalno podsećaju na „užase“ kojih su pošteđeni zahvaljujući ujedinjenju Nemačke.
„Područja Zapadne Evrope, koje je oslobodila saveznička vojska, postaće prosperitetne demokratije, a oslobođene zemlje na Istoku će decenijama biti okupirane od strane sovjetskih trupa“, navedeno je u prezentaciji Pentagona, pripremljenoj za 75. godišnjicu poraza nacističke Nemačke.
Tim pričama aktivno hrane stanovnike bivše NDR, kao i građane drugih zemalja bivšeg socijalističkog bloka. Ali istočni Nemci ne žele da prihvate ovu verziju priče.
„Zašto misle da smo lošiji od „vessa“? Zašto su sovjetske trupe okupatori, a američke oslobodioci i dobročinitelji?“, oni postavljaju pitanja.
Okupatori, koji se ne smeju tako nazivati
Prema stanju 2018. godine, u Nemačkoj se nalazio kontigent vojske SAD od 35.000 vojnika, kao i oko 3.500 britanskih vojnika. Poslednjih godina broj američkih trupa u Nemačkoj raste usled izjava da je potrebno „zaustaviti Rusiju“. SAD čuvaju u Nemačkoj vojne baze, aerodrome, centre za obuku, pa čak i nuklearno oružje.
Informacija koju je objavio nekadašnji saradnik specijalnih službi SAD Edvard Snouden pokazala je da američke specijalne službe vrše totalni nadzor nemačkih političara. Čak ni nemačka kancelarka Angela Merkel nije izbegla ovu sudbinu. Bez obzira na to što je skandal bio veliki, on je brzo prošao. Tužilaštvo Nemačke je saopštilo da se navedene tužbe „ne mogu dokazati na sudu“. Vašington redovno pokazuje Nemačkoj gde joj je mesto. Zvanični Berlin ne može odbraniti svoju liniju ni u jednom od važnih pitanja. Godinama je Nemačka održavala izuzetno neisplative za nju antiruske sankcije. Kao garant ukrajinskog uređivanja, Berlin nikada nije vršio pritisak na Kijev, mada je očigledno čijom krivicom proces stoji na mestu. Nemci nisu u stanju da odbrane „Severni tok 2“, od kojeg upravo oni imaju najveću ekonomsku korist.
Nezavisnost Nemačke 2020. godine je nezavisnost na povocu koji je u rukama vlasnika u Vašingtonu. Ali da li će se nemački mediji usuditi da američku vojsku okarakterišu kao „okupatore“ i definišu američko prijateljstvo kao „nametnuto“?
Zajedno sa astronautom Valerijem Bikovskim, 26. avgusta 1978. godine, na brodu „Sojuz 31“ poleteo je u svemir prvi Nemac, potpukovnik ratnih vazduhoplovnih snaga Istočne Nemačke Zigmund Jen. Zaista je nezamisliva i neviđena surovost sovjetskih „okupatora“.
