Nema politike, samo istina
Toma Djumontelj je davno probao vojničku bluzu boraca Crvene armije. On je rukovodilac francuskog udruženja Rekolektiv koje se bavi rekonstrukcijom istorijskih događaja. Uopšte nije lako rekonstruisati borbe na Istočnom frontu.
„Potrebno je formirati veliki projekat sa tenkovima, avionima, eksplozijama i hiljadama učesnika. Ovde u Francuskoj je teže realizovati takav projekat zbog mnogih ograničenja: koordinacije, poštovanja bezbednosnih zahteva. A bez koordinacije, demonstracije se pretvaraju u nered“, rekao je Djumontelj.
Većina onih koji se bave rekonstrukcijom u Francuskoj, kada je reč o događajima koji se odnose na SSSR-a u Drugom svetskom ratu, više vole američku uniformu. U zemlji su samo četiri glavna kluba zainteresovana za rat „sa druge strane“. Članovi Rekolektiva su prinuđeni da na tematskim sastancima objašnjavaju kakav je odnos prema pobedi imao Sovjetski Savez i zašto imaju „čudnu“ uniformu. Na improvizovanim paradama, Tomini drugovi daju komande na ruskom jeziku, pokušavajući da imitiraju Sovjetsku armiju i oficire iz tog doba.
„Francuzi su skloni tome da veruju da su SAD i Velika Britanija pobedile u ratu bez SSSR. Ne znam zašto je tako, da li su zaboravili ili ignorisali, ali mi moramo reći istinu, posebno nakon pedeset godina hladnog rata, i odati počast žrtvama iz vaše države. To nema veze sa politikom. Uniforme NKVD i SS nisu odobrene u našim grupama. Ovo je samo istorija“, kaže Djumontelj.
Francuski vojnoistorijski klub „Crvena zvezda“, kao što mu ime kaže, takođe se bavi rekonstrukcijom bitaka na istoku Evrope. I takođe se suočava sa neznanjem javnosti.
„Pokazujemo kakva je bila Crvena armija i odajemo joj počast, zato što je njena uloga zaboravljena, posebno na Zapadu. Želimo da upoznamo Francuze sa drugačijim pogledom na rat“, objašnjavaju članovi kluba Kevin i Vensan.
Mitraljez Luis
Jaša Nakamura, farmaceut iz Tokija, prvi put je pogledao film „Svoj među strancima, stranac među svojima“ pre trideset godina. I od tada se zainteresovao za rusku i sovjetsku istoriju, za ruski jezik. „Siže, poseban način razmišljanja i naravno mitraljez Luis“, to je ono što je oduševilo Japanca u filmu Nikite Mihalkova.
Na pitanje, šta on podrazumeva pod ruskim načinom razmišljanja, Nakamura odgovara: „Iskrenost! Po tome smo slični“.
Tokom osamdesetih, sovjetski filmovi su, prema rečima Japanca, bili popularni u Zemlji izlazećeg sunca. Danas su zanimljivi samo istoričarima koji pokušavaju da rekonstruišu istorijske događaje. „Borili su se za svoju domovinu“, „Zore su tihe“, i još mnogo toga — Jaša nabraja svoje omiljene filmove. Svoja osećanja dok je u uniformi boraca Crvene armije izražava jednom rečenicom: „Služim Sovjetskom Savezu!“
Nakamura sakuplja sovjetske značke i zastave, dokumenta, uniformu, delove opreme. On smatra da Japanac u vojnoj bluzi i sa kapom Crvene armije izgleda sasvim prirodno, jer su se u sovjetskim trupama borili mnogi borci istočnog izgleda — ljudi sa Dalekog Istoka, iz Srednje Azije.
Oduševljeni farmaceut je čak išao na rekonstrukciju Borodinske bitke. On je bio lekar na bojnom polju sa „Francuzima“ blizu Moskve. I usput je obogatio znanje o Drugom svetskom ratu zahvaljujući filmu „28 panfilovaca“.
Pa ipak je film Nikite Mihalkova formirao poseban odnos Nakamure prema Rusiji. Kada je tek počinjao kao istoričar-amater, njegovi sunarodnici su imali nejasnu predstavu o Građanskom ratu u srušenoj Ruskoj imperiji. Znali su samo za japanski korpus koji je učestvovao u borbama na ruskom Dalekom istoku 1920-ih.
Paradoksalno, ali omiljeni lik Nakamure je anarhist koji je pobegao iz Crvene armije i skinuo zvezdu petokraku. „Na kraju je izvršio harakiri. Šala, naravno“, rekao je uz osmeh farmaceut.
Nestandardna uniforma
Pripadnici finske vojnoistorijske grupe „Karelija“ rekonstruišu likove vojnika i komandira 126. streljačkog puka Crvene armije. Ovo je deo sa vrlo zanimljivom biografijom: 71. streljačku diviziju, u čijem sastavu je bio puk, formirali su 1940. godine kao deo Finske narodne armije koju je formirala Moskva. Činile su je sovjetski Finci i Kareli.
Džese, učesnik rekonstrukcije, ističe poteškoće prilikom „kopanja“ po istoriji: „Od tada su se maniri i ponašanje ljudi promenili. A mi u Finskoj moramo da uzmemo u obzir i razliku u kulturama. Dodajte ovome još i jezičku barijeru“.
Ali amateri se i dalje s mukom oblače kao vojnici Crvene armije 1940-ih godina. „Ako govorimo samo o spoljašnjoj strani, onda je to jednostavniji zadatak, uz određene nijanse. S druge strane, postoji mnogo fotografija na kojima se vidi kako se stvarna uniforma razlikovala od standardne“, objašnjava Džese.
Glavni motiv članova takvih klubova je interesovanje za prošlost bivših protivnika. Ali ipak, njih najviše zanima potraga za novim arhivskim podacima i originalnim predmetima iz tog perioda.
Postoji samo jedna zabrana
Ruski istraživač Timofej Ševjakov ne vidi ništa iznenađujuće u popularnosti „kospleja“ ruske i sovjetske ratne istorije u inostranstvu. Prema njegovim rečima, Crvena i Ruska carska armija imaju vrlo pozitivan imidž. Uostalom, to su ključni učesnici Napoleonovih ratova i dva svetska rata.
„Zapravo, za rekonstrukcije u čitavom svetu postoji samo jedna ‘problematična’ armija — to je vojska Nemačke u periodu Trećeg rajha. Postoji neizrečena zabrana simbola SS snaga. A za rekonstrukciju jedinica Verhmata koriste se uniforme nemačke vojskom iz Prvog svetskog rata, jer se kontinuitet održavao“, objašnjava Ševjakov.
Andrej Bondar, iz vojnoistorijskog kluba „Infanterija“ ističe da su stranci koji dolaze u Rusiju i koji su zainteresovani za ratnu prošlost, „veoma disciplinovani“.
„Izgledaju posvećeno svom cilju i ostavljaju vrlo pozitivan utisak“, ističe on. Prema njegovim zapažanjima, strani obnovitelji sa ruskom istorijom postupaju pažljivo, iskreno pokušavajući da shvate kako su živeli ruski preci i kako su se borili.
Želja za proučavanjem prošlih bitaka u Rusiji i Evropi, za „borbom“ u uniformi Crvene ili Ruske armije, nije iznenađujuća. Ovo je samo deo interesovanja za Rusiju, sa kojom su povezani skoro svi svetski događaji iz proteklih vekova. I Japanci, i Francuzi u uniformama Crvene armije, izgovarajući „Služim Sovjetskom Savezu“, odaju počast zajedničkom sećanju.
Svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.
Pročitajte još:
