Kako se navodi, početkom marta Saudijska Arabija izazvala je globalni rat cenama nafte, dok je potražnja za tom sirovinom opala zbog virusa korona.
„Kraljevski budžet je ozbiljno osiromašio, što je nateralo Saudijce da pritegnu kaiševe“, ističe se.
U međuvremenu, saopšteno je da Saudijska Arabija od juna obustavlja isplatu novčane pomoći svim svojim državnim službenicima koja iznosi oko 260 dolara. Pritom, Rijad je utrostručio porez na dodatnu vrednost – sa pet na 15 odsto, što će se negativno odraziti na stanovništvo sa manjim prihodima.
Prema pisanju švedske televizije, ovakve reforme se ne bi dobro odrazile ni na jednu zemlju, a ispostavilo se da su posebno bolne za Saudijsku Arabiju, s obzirom na to da su mnogi stanovnici navikli na visok životni standard, zahvaljujući naftnim prihodima.
Naftni rat Rusije i Saudijske Arabije
„Naftni rat“ Rusije i Saudijske Arabije počeo je 6. marta, kada je ministar energetike Rusije Aleksandar Novak saopštio da je Moskva spremna da poveća obime proizvodnje nafte već u aprilu. Malo pre toga on je odbio zahtev Saudijaca da smanji obim proizvodnje za par stotina hiljada barela dnevno.
Međutim, Saudijska Arabija nije ostala dužna. Osvetili su se rekordnim porastom količina nafte na tržištu, što je smanjilo cene sirovine. Ipak, mnogi stručnjaci se pitaju da li je prestolonaslednik Muhamed bin Salman bio svestan posledica.
Nakon toga su američki kongresmeni optužili Saudijce za „ekonomski rat“ i zapretili su da će povući vojsku sa teritorije kraljevstva ukoliko se rat cenama nastavi. Nakon haotičnog meseca, strane su ipak uspele da se dogovore. Zemlje koje čine OPEK plus složile su se 12. aprila da se proizvodnja nafte smanji za 9,7 miliona barela dnevno, ali je potražnja za naftom još više pala. To znači da će cene ostati niske i u budućnosti.
Ovakav razvoj događaja označava da će Saudijska Arabija izgubiti skoro polovinu svojih prihoda od nafte, navodi se. Devedeset odsto zarade od izvoza dolazi od nafte, što ukazuje na dodatna ekonomka ograničenja u budućnosti.
