Pored toga, internetom su počeli da kruže šokantni snimci na kojima se može videti kako tankeri u Venecueli ogromnim mlazevima prosipaju naftu direktno u more.
Ne treba zaboraviti ni da je krajem aprila na Baltičkom moru u blizini obale Poljske otkrivena ogromna naftna mrlja duga 34 kilometara i skoro 1,5 kilometar široka. Eksperti su uvereni da je nastala usled izlivanja nafte iz jednog od tankera koji je prolazio kroz zagađena mesta. Veoma slične mrlje sve češće su počele da se pojavljuju pored obala drugih zemalja proizvođača nafte.
Ukoliko nafta izlivena u okean zahvati kopno i višekilometrsku obalu, dogodiće se tragedija, upozoravaju ekolozi.
Prema rečima eksperta pri Ministarstvu prirodnih resursa i ekologije Ruske Federacije Igora Škradjuka, negativne posledice će najpre osetiti biljke i mekušci, zatim ribe i druge morske životinje, kojima se ljudi hrane.
Ekspert je objasnio da je svakim danom od trenutka izlivanja nafte svaka kap sirovine sve „neuhvatljivija“ u okolnom vodenom području. S tim u vezi, troškovi uklanjanja ekološke katastrofe povećavaju se gotovo svakog minuta. Kada se, na primer, nafta izlije u tropsko more, njeno sakupljanje košta mnogo više, nego same prolivene sirovine.
Svetu preti da se ponovi primer ekološke katastrofe SAD
U aprilu 2010. godine dogodila se eksplozija na naftnoj platformi „Dipvoter Horajzon“ u Meksičkom zalivu, zbog čega je došlo do curenja nafte i stvaranja naftne mrlje. Mrlja se proširila na skoro 1.000 kilometara. Izlivanje nafte pretilo je izumiranju više od 400 životinjskih vrsta.
Trajalo je skoro pola godine, i za to vreme je oko pet miliona barela nafte dospelo u more. „Žrtve“ eksplozije u SAD bili su i ribolov i turizam. Taj događaj se pominje kao najveća ekološka katastrofa u istoriji SAD.
Eksperti upozoravaju da bi posledice ekološke katastrofe koja trenutno preti svetu zbog prepunjenih tankera, mogle da budu pandan šteti nanetoj u katastrofi u Meksičkom zalivu, a možda čak i da je premaše.
Prema rečima eksperta za energetski sektor, profesora Ruskog univerziteta prijateljstva naroda Vladimira Tetelmina, trenutno okeanom plovi najmanje 4.000 velikih tankera u blizini glavnih svetskih luka za pretovar energenata - najmanje 400 miliona tona nafte je u njihovim rezervoarima.
Kako bi bile jasnije razmere: to je više od polovine ukupne godišnje proizvodnje u Rusiji. Što se duže nalaze na moru, veći je rizik da se dogodi nesreća na nekoliko trasnportnih sredstava odjednom, od kojih je svako u stanju da preveze do 100 hiljada tona „crnog zlata“.
