Komentarišući antivladine proteste poslednjih nedelja u Hongkongu, koji su kulminirali protestima u tržnim centrima u subotu, a u nedelju hapšenjem više od 200 ljudi zbog postavljanja barikada na putu u kvartu Mongkok i paljenja vatre na nekim ulicama, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Pekinga kaže da oni ipak nisu u onom obimu i intenzitetu u kome su bili prošle godine, kada su demonstracije mesecima, gotovo svakodnevno, paralisale Hongkong.
Jedan od razloga za obnavljanje protesta Denda vidi u činjenici da je Hongkong relativno dobro prošao tokom pandemije, sa zabeleženih 1.047 slučajeva obolelih i četvoro preminulih od virusa korona.
„Sada je uglavnom reč o sporadičnim akcijama poput ove subotnje, kada su se antivladini protestanti okupili u više poznatih tržnih centara i pevali pesme u slavu Hongkonga, uzvikivali parole protiv aktuelne vlade i Kine, uz neke transparente na kojima se mogao videti natpis ’Nezavisnost Hongkonga‘. Dakle, protesti su i politički obojeni i imaju za cilj podrivanje onoga što je poznato kao ’jedna zemlja, dva sistema‘ i pokušaj, naravno ne preterano jak, da se radi na odvajanju Hongkonga od Kine“, navodi Denda.
Protesti deo velike zapadne antikineske kampanje u Hongkongu
Sagovornik Sputnjika napominje da dešavanja u Hongkongu treba posmatrati i u kontekstu aktuelne geopolitičke situacije i američko-kineskih odnosa.
„Posle optužbi na račun Kine od strane američkog državnog sekretara Pompea, kao i zalaganja jednog predstavnika Evropskog parlamenta da se prema Kini i Hongkongu donese jedna vrsta evropskog ’Magnitskog akta‘, što u prevodu znači da se traži uvođenje sankcija, jasno je da su dešavanja u Hongkongu rukavac jedne velike antikineske kampanje koja se odigrava na fonu pandemije korona virusa i raznih optužbi na račun Pekinga, kako bi se umanjio globalni uticaj i rast Kine“, ocenjuje Milorad Denda.
Protesti, kako dodaje, dolaze i u trenutku kada su aktuelne debate o tome u kom pravcu i kako dalje razvijati Hongkong, kao i o njegovim daljim odnosima sa Kinom.
„Aktuelizuje se tema o donošenju Zakona o nacionalnoj bezbednosti, koji treba da precizira pravne norme u sprečavanju svega onoga što podriva teritorijalni integritet, suverenitet države. Taj zakon je bio pokrenut još 2003. godine, ali je odložen posle tadašnjih velikih protesta. Međutim, sada je ponovo aktuelan usled prošlogodišnjih protesta i stranog mešanja u demonstracije“, objašnjava Denda i dodaje da protesti dolaze uoči septembarskih izbora, na kojima može doći do pobede antivladinih snaga koje stoje iza demonstracija.
Denda veruje da će potencijal za dalje intenziviranje protesta u Hongkongu zavisiti od toga u kojoj meri će oni biti podsticani od strane unutrašnjih, antivladinih snaga, ali i od stranih snaga koje imaju dosta uticaja na tamošnja zbivanja.
Kina neće sedeti skrštenih ruku
Međutim, kako dodaje, treba imati u vidu da su i vlasti u Pekingu učinile nekoliko važnih koraka u suočavanju sa budućim događajima u Hongkongu.
„Naime, ovih meseci je smenjen zvaničnik Kine u Hongkongu, koji je bio na čelu kancelarije za vezu i postavljen je novi čovek, a novi čovek je postavljen i u Pekingu, koji je zadužen za pitanja Hongkonga. To može da znači da se Peking konsoliduje u smislu boljeg upravljanja situacijom u Hongkongu u slučajevima koji mogu dovesti do novih protesta. Zato verujem da će reagovanje i Pekinga i samih vlasti u Hongkongu biti energičnije ukoliko se ovakvi protesti nastave, što bi onda moglo da umanji njihov razorni efekat kakav su imali prošle godine“, kaže iskusni novinar.
Da Kina neće skrštenih ruku gledati na događaje u Hongkongu, Milorad Denda na kraju razgovora za Sputnjik ilustruje citatom jednog svog kolege iz Hongkonga, koji je u svom poslednjem komentaru u tamošnjem glavnom listu, u osvrtu na ponovno oživljavanje protesta i na one koji ih podržavaju spolja, upitao:
„Da li oni ozbiljno misle da će Peking ikada popustiti pred zahtevima Zapada u vezi sa Hongkongom, gradom i regijom pod kineskim suverenitetom? Peking je voljan da razgovara, želi da Hongkong napreduje, ali neće pokleknuti pred strancima, posebno ne pred Amerikancima.“
