Ovako mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, na dan Svetog Vasilija, najavljuje za Sputnjik nastavak narodne borbe, koja je privremeno prekinuta zbog virusa korona, a protiv zakona kojim se otimaju svetinje Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Mitropolit je, na ovaj veliki praznik, služio svetu liturgiju na Ostrogu. Za Sputnjik govori o utiscima sa službe, odnosu države prema Crkvi, novim litijama, svetinjama na Kosmetu i svom privođenju.
Po čemu ćete pamtiti ovu liturgiju posvećenu prazniku Svetog Vasilija Ostroškog? Da li je to upornost vernog naroda da se pokloni moštima jednog od najvećih svetaca, čak i u doba ovog virusa?
— Dva najveća virusa koja vladaju ovih dana su bezbožništvo i bratomržnja i to je ono što Sveti Vasilije isceljuje. I pored zabrana, ovde su danas dolazila deca i to peške, kroz šumu iz Nikšića, Danilovgrada i Podgorice, stigli su pod Ostrog da se pričeste na svetoj službi. Sa druge strane, mi smo kao Crkva ispoštovali sve zahteve zdravstvenih službi povodom virusa. Ipak, i te službe su imale, na neki način, razumevanja za ovaj veliki praznik i prihvatile da budu deo naroda koji je ovde bio prisutan. Uveren sam da je Sveti Vasilije pomogao i mnogima da se iscele i od tog novog virusa koji je zbog ljudskih grehova zagospodario svetom.
Može li duh Svetog Vasilija Ostroškog da pomiri zavađene strane u Crnoj Gori?
— Upravo duh Svetog Vasilija miri, što se osetilo i ovog dana. Upravo je policija, kao predstavnik države, na neki način, imala razumevanja za sve što se događa, a u narodu je bio duh ovog sveca koji isceljuje od bratomržnje i bogomržnje. Neophodno je da se mi u Crnoj Gori prihvatimo duha Svetog Petra Cetinjskog i Svetog Vasilija, jer će onda u nama da se probudi bratoljublje i bogoljublje, na kojima se gradi sve što je sveto, časno i čestito u istoriji roda ljudskoga.
Očekujete li pomak u razgovorima sa predstavnicima crnogorske vlasti oko spornog zakona?
— U kontaktu smo sa državnim predstavnicima i nadam se da će kod njih preovladati shvatanje da je doneti zakon upravo bezakonje, zakon koji razara duh bratoljublja i bogoljublja u Crnoj Gori. Uveren sam da će i naše vlasti shvatiti da ne mogu tim putem da grade budućnost Crne Gore. Ta bratomržnja je nasleđena na dinastičkim sukobima dvadesetih godina, pa kasnije i na ideološkim sukobima zbog kojih je palo mnogo bratske krvi od 1941. do 1945. Ovaj zakon je delo nepravde i bratomržnje koji podleže kletvi iz testamenta Svetog Vasilija Ostroškog, u kojem on ostavlja prokletstvo na svakoga onoga koji dirne u tu svetinju i oduzme ono što je on svojom krvlju doprineo da zaživi. Podsećam na testament Svetog Petra Cetinjskog, u kojem on poziva svoje Crnogorce da čuvaju ono što je crkveno kao svetinju, jer je prirodno, niko to ne oduzima od Crne Gore. Zna se da je to Crkva Božja u koju je narod ugrađivao sebe kroz vekove. Umesto da ono što su bezbožnici posle rata oduzeli od Crkve to sada vrate, oni nastavljaju tim bezakonjem da oduzimaju Božje hramove. A kome ih daju? Ja se nadam i da će to ovde sazreti i da će svi shvatiti da litije nisu bile političke, već litije probuđenog duhovnog naroda koji se oslobodio straha od svih tih deoba i vraća se svojim svetinjama.
Sveti Vasilije bio je rukopoložen u Pećkoj patrijaršiji za mitropolita zahumskog. Vi ste egzarh Pećkog trona. Strahujete li u ovim smutnim vremenima za svetinje i na Kosovu i Metohiji?
— Očevidno je da ovi kojima su te međunarodne snage predale Kosovo, nisu čestiti Šiptari, nego su oni koji su sami stid čestitoga šiptarskoga i albanskoga naroda. Oni su već nagovestili da će kosovske svetinje, a ima ih oko 1.500, pretvoriti u imovinu sekularne države, kao u Crnoj Gori. Oni već pripremaju jedan takav zakon. Mi se nadamo u Boga da se to neće dogoditi, nadamo se da će moćne sile Evrope i Amerike shvatiti kakav je zločin izvršen na Kosovu i Metohiji 1999. Ja sam svedok toga, sahranjivao sam zaklane i ubijene.
To što se dogodilo, gore je od vremena fašizma i nacizma i sada, kada se obeležava godišnjica pobede nad fašizmom, Evropa i Amerika, koje su pobedile to opako zlo, trebalo bi da ne grade budućnost na osnovama nacifašističkog zločina, nego na temeljima svega onoga što je časno i čestito. Oni koji su sada na vlasti u Crnoj Gori, izvršili su najveće izdajstvo time što su priznali nezavisno Kosovo. To je izdaja izvorne, iskonske Crne Gore kralja Nikole i Svetoga Petra Cetinjskog. Sa velikim poštovanjem govorim i o sadašnjoj Rusiji i Vladimiru Putinu koji štiti ta iskonska prava.
Ne daj Bože da srbijanska vlast prihvati nekakvu deobu. To ti je kao da rasečeš svoje srce na delove, da ga podeliš. Pa kome da daš onu jednu polovinu i kako da tim teroristima koji su stid i sram čestitoga albanskog naroda daš svoje srce? Kako da izađete onda pred Miloša Obilića? Nadam se u Boga da se to neće dogoditi i da će i ovi koji su u Crnoj Gori na vlasti, poništiti svoju odluku o priznanju kosovske nezavisnosti.
Nadamo se u Boga da će zlo biti pobeđeno i da će svetinje kosovsko-metohijske, kao i svetinje ovde u Crnoj Gori ostati sačuvane radi budućnosti ovoga naroda, budućnosti Srbije i Crne Gore.
Moram da Vam postavim i jedno lično pitanje. Posle Vašeg privođenja zbog služenja liturgije na Cveti i odlaska na sahranu istoričara Vlade Jovićevića... Očekujete li da budete optuženi?
— Bilo kako bilo, to što je urađeno, za nas nije ništa novo. Ovde je prvo ubijen mitropolit Joanikije sa preko 127 sveštenika od ove obezbožene vlasti, a danas mu ni grob ne znamo gde je. Drugo, njegov naslednik Arsenije Bradvarević, divni i umni arhijerej, bio je 1954. osuđen na 11 godina tamnice. Osuđeno je i desetine drugih sveštenika, mnogi su proterani iz Crne Gore. To što crnogorske vlasti pokušavaju da proteraju sveštenike koji nemaju crnogorsko državljanstvo, jedno je od bezumlja koje nas ovde prati. To je nešto što nije zdravo i uveren sam da taj duh ne može da konačno zagospodari.
Ovo što se sada događa, nastavak je tog bezbožnog, antinarodnog, anticrnogorskog duha, antičasnog, da ne kažem antisrpskog duha. Nadam se da će polako nestati, iščeznuti i da će zavladati bratska sloga i bratska ljubav; da će nas Sveti Vasilije i Sveti Petar Cetinjski zbratimiti, pomiriti i objediniti. To je moje osećanje, svih trideset godina, od moje prve besede u Cetinjskom manastiru 1991. na Petrovdan, kada je kamenovan Cetinjski manastir, trudim se u tom pravcu koliko znam i koliko umem, bez obzira na sve naše razlike i sve naše nevolje koje su nas snalazile i koje nas i danas snalaze.
Pročitajte još:
