„Svet u kome Rusija, Kina i druge zemlje poseduju nuklearno naoružanje, ali ne i NATO, nije bezbedan svet. Zato su se svi partneri Alijanse dogovorili da će NATO ostati nuklearna Alijansa sve dok postoji nuklearno oružje, u cilju garantovanog obezbeđivanja mira i slobode”, naglasio je Stoltenberg.
On je još dodao da bez multilateralnog sporazuma o učešću u nuklearnom programu NATO-a, najveći deo država može iznova početi da stremi posedovanju nuklearnog naoružanja i zato je doprinos Nemačke od ključnog značaja.
Virus korona predstavlja jedan od najvećih izazova za ceo svet od vremena Drugog svetskog rata. Međutim, to ne znači da su ostali problemi nestali.
„Na pragu smo najteže situacije u sferi bezbednosti tokom poslednjih decenija”, naglašava Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, teroristička pretnja i dalje postoji, autoritarni režimi osporavaju demokratiju, nuklearno oružje šire se u zemljama poput Severne Koreje, a Rusija i dalje vodi agresivnu politiku.
Rusija investirala u svoju vojnu moć
Istovremeno s tim što NATO razmatra svoj program nuklearnog obuzdavanja kao politički instrument, ističe šef NATO, Rusija je poslednjih godina aktivno investirala sredstva u svoju vojnu moć, i naročito, u svoj nuklearni arsenal.
Kako je naveo u članku, Rusija je rasporedila u Kalinjingradu, na samo 500 km od Berlina, rakete-nosače nuklearnih projektila.
„Ona je partnerima Alijanse, kao što su Danska, Poljska i Rumunija pretila nuklearnim napadima. Takođe, Rusija je obećala da će poštovati ukrajinske granice, ako Ukrajina odustane od sopstvene nuklearne odbrane. Međutim, ona je nasilnim putem aneksirala deo Ukrajine”, uverava Stoltenberg u svom članku.
On tvrdi da, suprotno tome, NATO putem kontrole nad naoružanjem, razoružanja i neraspoređivanja naoružanja, stremi svetu bez nuklearnog oružja.
Prema njegovim rečima, Alijansa je ostvarila veliki uspeh u realizaciji tog cilja. Od okončanja hladnog rata, NATO je smanjio količinu nuklearnog oružja u Evropi za otprilike 90 odsto.
„Mi ćemo nastaviti da i dalje podržavamo efikasno obuzdavanje, uključujući pomoću naših postojećih nuklearnih kapaciteta”, uverava Stoltenberg u svom članku.
Istovremeno, smatra on, Rusija je grubo prekršila Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa. Ona je rasporedila nove nuklearne rakete srednjeg dometa, koje za kratko vreme mogu stići do evropskih gradova. Suprotno tome, tvrdi Stoltenberg, NATO je saopštio da neće razmeštati u Evropi nikakve nove nuklearne rakete kopnenog baziranja.
Nemačka igra važnu ulogu u NATO-u
U vezi s tim, on pozdravlja jasnu posvećenost Nemačke NATO-u i programu nuklearnog obuzdavanja. Stav Berlina igra posebno važnu ulogu danas kada je Evropa obeležila 75. godišnjicu završetka Drugog svetskog rata.
Prema rečima Stoltenberga, NATO je stvoren na ruinama tog razornog rata radi obezbeđenja mira i slobode budućih generacija. Nemačka se pridružila Alijansi samo 10 godina od okončanja rata, 6. maja 1955. godine i od tada je veoma cenjena članica NATO-a, sa svim svojim relevantnim prednostima i obavezama.
„Sve članice Alijanse cene ulogu Nemačke i njeno učešće u nuklearnom programu NATO. Berlin je od samog početka stavio na raspolaganje svoje avione, koji se mogu iskoristiti i za nuklearne zadatke Alijanse”, naglašava Stoltenberg.
On je još dodao da NATO objedinjava demokratske zemlje u cilju zaštite njihovih vrednosti — slobode i pravne državnosti.
Nuklearna politika NATO-a
Kako uverava Stoltenberg, nuklearni program NATO-a usmeren je direktno na podršku neširenja nuklearnog naoružanja. Ovaj program, navodi on, decenijama pruža evropskim partnerima Alijanse efikasnu nuklearnu zaštitu.
„To je bilo od odlučujućeg značaja prilikom pripreme sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja, jer zahvaljujući kolektivnom programu nuklearnog obuzdavanja, mnoge države nemaju potrebe za stvaranjem sopstvenog nuklearnog oružja. Ako bi se ovaj program okončao, mnoge države bi ponovo poželele da nabave sopstveno nuklearno oružje, što bi svet dovelo u opasnost”, ubeđen je generalni sekretar NATO.
Stoltenberg je takođe istakao da članice Alijanse zajednički odlučuju o nuklearnoj politici i podržavaju odgovarajuće sisteme naoružanja. Takav kolektivni pristup omogućava članicama pravo glasa po pitanjima nuklearnog naoružanja, koje u suprotnom, ne bi ni posedovale.
Prema njegovim rečima, odgovornost NATO partnera za sigurnost svake članice Alijanse i dalje ostaje nepokolebljiva.
„Naša solidarnost je naša snaga. Najveća manifestacija te solidarnosti ostaje naše nuklearno obuzdavanje. NATO je odbrambena Alijansa. Smisao nuklearnog naoružanja NATO-a nije u provociranju sukoba, nego u podržavanju mira i obuzdavanju agresije. Naša Alijansa stremi svetu, slobodnom od nuklearnog oružja”, uverava Stoltenberg.
