Černišov, koji je načelnik ABHO Zapadnog vojnog okruga vojske Ruske federacije, za majski broj lista Odbrana je rekao da su ruski vojnici u Srbiji videli neke stvari koje bi hteli da iskoriste u ruskoj armiji i da su, bez obzira na pojedine tehničke razlike, pripadnici Vojske Srbije kao stručnjaci veoma dobro pripremljeni.
"Da je tako dovoljno je da vam navedem samo jednu činjenicu - da uskladimo i organizujemo rad naših jedinica na zajedničkom izvršavanju zadataka bio nam je potreban samo jedan dan", rekao je on i ocenio da je to činjenica koja govori sama za sebe.
Dodao je da dve ABHO strane sve radile zajedno, dopunjavajući jedni druge onim najboljim što imaju, pri čemu se troši manje vremena nego ranije - tako da može da se obuhvati više objekata.
"Jedino uzbuđenje u ruskom timu, pre dolaska u Srbiju, bilo je oko toga kako će ih sačekati stanovništvo i sama država Srbija. A o tome najbolje mogu da posvedoče reči jednog od stanovnika Beograda koji je gledao šta i kako rade i rekao - ovi Rusi rade kao za sebe", rekao je on.
Dodao je da je Rusija pomagala Srbiji koliko je mogla a da Srbija tu pomoć nikad nije zaboravila.
"Sada mogu da kažem da o Srbiji znam mnogo više nego ranije, razgovaram sa ljudima, mogu da sagledam šta i kako rade, o čemu razmišljaju, o čemu sanjaju, a to iskustvo ne može uvek da se opiše rečima, ali kada u duši ostane iskren osećaj topline, to je već mnogo", rekao je on.
On je istakao i značaj zajedničkih vojnih vežbe vojski dve države jer se vojnici međusobno upoznaju i grade prijateljstvo za budućnost jer su zajedno u rovovima, na vatrenim pozicijama.
"Pre nešto više od dvadeset godina Srbija je, nažalost, imala veoma veliko ratno iskustvo, koje se izučava u ruskim vojnim školama, a na osnovu sopstvene obuke mogu da kažem da je to iskustvo veoma važno, mnoge stvari iz njega i mi koristimo u obuci", rekao je on.
Ruski ekspertski tim je u Srbiji je posetio izložbu „Odbrana 78” o odbrani od NATO agresije, a on je istakao da treba pre svega odati priznanje za hrabrost srpskom narodu i armiji, jer je prihvatanje rata u potpunom neprijateljskom okruženju veoma teško.
"Iskustvo je pokazivalo da takva situacija uvek dovodi do poraza, međutim, čak i u takvim uslovima Srbija je uspela da sačuva svoju teritoriju, a nažalost, kao i u svakom ratu, tu pobedu platila je životima. To je surova ratna logika", rekao je on.
On je rekao da osiromašeni uranijum takođe predstavlja veliku minu koja je postavljena ispod budućih pokoljenja u Srbiji.
Pročitajte još:
