Sa početkom širenja korona virusa u zemlji, mnogo ljudi je prešlo na rad od kuće, pa je stoga neophodno doraditi zakonodavstvo o radu, kaže jedan od autora amandmana, prvi zamenik predsedavajućeg „Jedinstvene Rusije“ Andrej Isajev.
„Poglavlje Kodeksa o radu 49.1 „Značaj regulisanja rada udaljenih radnika“ je nastavak 49. poglavlja koje je bilo napisano još u sovjetsko doba za bake koje su plele čarape kod kuće. Ono ne pokriva u potpunosti nove nijanse ove sfere rada. Konkretno, jedan od problema ješto je radni dan nedovoljno definisan u udaljenom režimu“, smatra Isajev.
Prema njegovim rečima, mnogi poslodavci danas smatraju da je rad na daljinu privilegija za zaposlene i da imaju pravo da im daju naređenja u bilo koje doba dana ili noći. Međutim, radni dan na daljinu, kao i u kancelariji ili preduzeću, ne bi smeo da traje više od osam sati, prenosi iz.ru.
„Zbog toga se u Kodeksu o radu moraju pojaviti i određena ograničenja koja neće dozvoliti da se zaposleni uznemirava tokom njegovog ličnog vremena. A ako se to dogodi, onda treba da se plaća kao prekovremeni rad. Pored toga, ako se danas Kodeks o radu prati bukvalno, da bi zaposleni potpisao određene dokumente, on mora otići u kancelariju i to uraditi tamo. Međutim, ovo eliminiše sam pojam rada na daljinu“, pojasnio je Isajev.
Oba amandmana će državna Duma razmotriti već na prolećnom zasedanju, dodao je on.
Iz Ministarstva rada su izjavili da podržavaju preispitivanje zakonodavstva u oblasti rada na daljinu.
„Danas se organizovanje radnog dana, obezbeđivanje tehničkih sredstava potrebnih za rad i druga pitanja vezana za rad na daljinu, rešavaju na nivou zaposlenog i poslodavca. Ali s obzirom na to da se takav oblik rada širi, potrebno je preciznije zakonodavno uređenje pitanja organizacije rada“, objasnili su iz pres službe ministarstva.
Istovremeno, iz Ministarstva rada su istakli da uvođenje novih zakonodavnih standarda treba pažljivo razmotriti i razraditi. Ranije je ministarstvo već pokretalo ovo pitanje, konkretno na sastancima sa socijalnim partnerima — sindikatima i poslodavcima.
U drugim frakcijama državne Dume su izjavili da se inicijativa „Jedinstvene Rusije“ u potpunosti može podržati.
„Rad na daljinu u uslovima pandemije je sasvim novo područje radnih odnosa, pa zato zahteva sveobuhvatnu regulaciju. I sa stanovišta uslova rada, i vremena i njegove isplate. Iz nekog razloga neki preduzetnici misle da je takav rad mnogo lakši, ali to nije tako“, rekao je zamenik šefa partije „Pravedna Rusija“ Mihail Jemeljanov.
Šef Komiteta Državne dume za socijalnu politiku Jaroslav Nilov istakao je činjenicu da su pre više od godinu dana, čak i pre pandemije, liberalni demokrati pokrenuli sličnu inicijativu koja u tom trenutku nije bila podržana.
„Kada dokument bude predat, pažljivo ćemo ga proučiti. Takođe ćemo diskutovati o njemu uz učešće trostrane komisije, poslodavaca, sindikata i vlade. Generalno, u uslovima pandemije, ovo je popularna inicijativa. Bilo bi ispravno urediti neredovno radno vreme u udaljenom režimu“, objasnio je parlamentarac.
Sindikati podržavaju inicijativu
Amandmane podržava i predsednik Federacije nezavisnih sindikata Rusije Mihail Šmakov.
„Inicijativa je ispravna, posebno sada u uslovima korona virusa, koji je svima pokazao da je ovoj oblasti potrebna dodatna zakonska regulativa. Glavni prekršaj na radu na daljinu je kada čovek radi non stop. Stalno ga zovu ili šalju poruke na koje on mora odgovoriti šefu“, istakao je Šmakov.
Predsednik društva malog i srednjeg biznisa „Opora Rusije“ Aleksandar Kalinin, rekao je da do sada nije primetio masovna kršenja prava radnika u režimu na daljinu, ali bi takođe podržao ovu inicijativu.
„Znate da je jedan od dekreta sovjetske vlade bio osmočasovni radni dan. Ovo je osvajanje svih radnika, nedavno smo proslavili Prvi maj, tako da ja podržavam ovaj predlog. Druga stvar je da, sa našeg stanovišta, u ovim uslovima treba biti regulisana i mogućnost raskida ugovora o radu u roku od dve nedelje, a ne dva meseca, uz obaveznu isplatu dvomesečnog paketa“, objasnio je Kalinin.
Prema njegovom mišljenju, to bi takođe zaštitilo prava radnika, jer danas kompanija može bankrotirati za vreme otpuštanja radnika i tada zaposleni uopšte neće dobiti nikakvu naknadu.
Pročitajte još:
