Vanredno stanje je ukinuto, ali to je tek prvi korak na putu ka životu koji smo vodili pre pandemije korona virusa, koja i dalje traje. Borba sa nevidljivim neprijateljem uzela je svoj danak, psiholozi tvrde da su ljudi pretrpeli veliki stres, ali i da će se stvari postepeno vraćati u normalu.
Vanredne mere – stresnije od korone
Psiholog i upravnik Instituta za psihologiju Ivana Stepanović Ilić rekla je za Sputnjik da je stres mahom potekao od saznanja da se suočavamo s nečim što je nepoznato i strašno, jer leka nema, a posledice mogu da budu fatalne. To, prirodno, izaziva strah.
Istog mišljenja je i Bojana Škorić, psihoterapeut i osnivač udruženja „Introspektiv“, koja je ukazala na to da su drugi izazivač stresa vanredne mere, koje su građane izbacile iz svakodnevnog koloseka i prouzrokovale velike ekonomske posledice.
Zbog svega toga, Škorić tvrdi da će situacija sa korona virusom i dalje biti aktuelna u našoj svesti i da ćemo je i dalje psihološki obrađivati. Iako treba da se radujemo što je došlo do popuštanja mera, ona napominje da je neophodno da budemo oprezni.
„Korona virus nikada neće postati prošlost i zato treba da mu se prilagodimo - fizički kroz zaštitne mere, a psihološki tako što ćemo gledati koliko možemo da budemo oprezni i da taj virus ne shvatimo kao radioaktivnu materiju koja dovodi do uništenja, već da zauzmemo racionalan stav“, istakla je Škorić i napomenula da je sada glavni zadatak adekvatno postavljanje prema situaciji.
Ona nam je predočila i da je grupa profesora sa odseka psihologije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu sprovela istraživanje o tome kako je korona virus uticao na građane, koje je pokazalo da je za ljude prilagođavanje na vanredne mere bilo stresnije od ideje da mogu da se zaraze.
Loša komunikacija sa građanima
Osvrćući se potencijalne fatalne posledice virusa korona, Stepanović Ilić smatra da su starije osobe bile posebno uplašene, jer je činjenica da virus posebno utiče na stariju populaciju bila među prvim otkrićima o nevidljivom neprijatelju.
Ona ukazala i na to da su građani strahovali i zbog nepoverenja u zdravstveni sistem i pojedinih kontradiktornosti u izjavama nadležnih o ponašanju za vreme epidemije.
„Sada opet imamo situaciju koja nam je nepoznata. Mislim da je jedan od problema, vezan za kontekst u kom živimo, i to što smo odjednom iz mera koje su bile vrlo rigidne napravili nagli prelaz. Mislim da neka vrsta pripreme za to nije dobro odrađena, da je to moglo drugačije da se iskomunicira i da se napravi prelaz“, smatra Stepanović Ilić.
Naša sagovornica napominje da i dalje ne postoje pouzdani naučni dokazi o tome da li će se i u kojoj meri epidemija vratiti, što kod ljudi može da izazove dodatni stres, iako je mnogima laknulo zbog popuštanja mera.
Dugotrajno vraćanje u normalu
Na pitanje šta je ključno za povratak u normalu, Škorić odgovara da je najbitnije da prepoznamo šta nam je nedostajalo tokom vanrednog stanja i da upravo to počnemo ponovo da radimo, ali postepeno i uz poštovanje svih propisanih mera.
„Da prepoznamo da je negde postojala frustracija i neprijatnost i da sada, ne mogu da kažem nadoknadimo, ali imamo priliku da to ostvarimo. Na taj način retroaktivno možemo da prevaziđemo to da zaista nije bilo drugog izbora“, smatra Škorić i dodaje da niko ne zna kada će se tačno život potpuno vratiti u normalu, jer situacija sa koronom ni sa čim ne može da se uporedi.
Stepanović Ilić tvrdi da povratak na staro neće biti lak i brz, jer i dalje postoje restriktivne mere, ali se slaže da ih se treba pridržavati još neko vreme, uprkos tome što su bliski kontakti karakteristični za našu kulturu.
„Treba da stvorimo neku vrstu nove normalnosti, dok ne budemo sigurni da smo bezbedni. Nekako ćemo morati da, iz dana u dan, učimo da živimo s tim virusom i kako da se ponašamo da bismo zaštitili sebe i druge“, smatra Stepanović Ilić.
Psihološka otpornost na drugi talas
Ukoliko nam epidemija ne zapreti ponovo na jesen, Stepanović Ilić ocenjuje da bi se stvari vratile na staro u narednih nekoliko meseci, ali ako se virus opet pojavi, ona tvrdi da će to znatno otežati taj proces.
Ipak, ona smatra da bi ljudi, u tom slučaju, bili pod manjim stresom nego sada, jer su već iskusili prvi talas. Dugotrajnije posledice stresa mogli bi da osete oni koji su, zbog krize, ostali bez posla.
Sa njom je saglasna Škorić, koja kaže da su ljudi svesni da drugi talas može da se dogodi, što pokazuje da smo stvorili određenu psihološku otpornost na takve događaje.
„Naravno da niko od nas to ne želi. Ipak, ukoliko se desi, mi već znamo da će život nastaviti da funkcioniše, sa izmenjenim navikama i izmenjenom rutinom, ali će nastaviti da postoji. Više nas neće paralisati, šokirati i ostaviti u ogromnoj neverici“, zaključuje Škorić.