Kako Šakova objašnjava, mnogo ljudi zbog samoizolacije ne izlazi iz svojih domova već neko vreme, a tokom boravka u četiri zida akumuliraju se stres, agresija i depresivne misli o budućnosti.
„Potrebno je zamisliti željenu budućnost u narednih mesec, dva ili tri, a zatim definisati tri glavna koraka (akcije) na putu do ostvarenja toga. Kod svih će ti koraci biti različiti, osim prvog: sačuvati život i zdravlje“, naglašava Šakova.
Ona takođe ističe da se ograničavanje i kontrola slobodnog kretanja doživljavaju kao narušavanje ličnog prostora i mogućnosti upravljanja svojim postupcima.
Svaki gubitak toga, pojašnjava psiholog, izaziva nekoliko negativnih osećanja, uključujući razdražljivost i bes, a odmah zatim poricanje svega što se dešava i pokušavanje mirenja sa okolnostima.
„Kad su u pitanju gubici (mada se ovde radi samo o privremenom ograničenju), u psihologiji se koristi vežba u kojoj se predlaže da se zapiše sve vredno što čovek ima i što teoretski može da izgubi: život, lično zdravlje i zdravlje svojih najbližih, mir, dom, prijatelje, kućne ljubimce – svako ima svoju listu. Nakon što sve ovo popišemo, postaće očigledno koliko puno imamo, ali ne cenimo“, ističe stručnjak.
Pored toga, Šakova preporučuje da se negativna osećanja mogu ispoljiti na način koji je bezbedan po sebe i druge: na primer, na papiru.
„To može biti preko crtanja, bilo kakve vrste pisanja, a papir se može i pocepati, zgužvati. Najglavnije je što je moguće više svojih negativnih osećanja ostaviti na papiru“, ističe ona.
Stručnjak još savetuje umereno bavljenje fizičkom aktivnošću, kojoj treba dodati pokrete koji se podsvesno povezuju s oslobađanjem agresije. Mogu se primeniti i ritmičko trčanje na mestu s radom ruku, bokserski meč sa jastukom i sl.
Podsetimo, usled pandemije kovida 19 u mnogim zemljama je na snazi režim samoizolacije i ljudi mogu napuštati svoje domove samo u slučaju krajnje potrebe.
U svetu je prema poslednjim podacima virusom korona zaraženo 2,013,935 osoba, izlečeno je 491,765, a preminulo 127,587.
Pročitajte još: