Zbrka je nastala pošto je član tima dr Branislav Nestorović izjavio da bi mladi trebalo da izađu napolje i da se masovno zaraze kako bi stekli imunitet. Na ovo su odmah reagovale njegove kolege dr Predrag Kon i dr Darija Kisić i apelovali da se to nipošto ne radi.
Hoće li to narod dodatno da zbuni u danima kad moraju sami, bez tvrdih ograničenja, da brinu za sebe? Da li je sad građanima prepušteno da sami odmere kom stručnjaku da veruju i čega da se pridržavaju i koliko je uopšte odgovorno da članovi istog tima šalju ovako zbunjujuće poruke u delikatnom momentu?
Tim stručnjaka poslao oprečne poruke i zbunio građane
Psiholog dr Žarko Trebješanin nikako ne podržava razdor u epidemiološkom timu, a smatra da bi sa pojedincima trebalo da se pozabavi i Lekarska komora. S druge strane, iako ne poriče da je zbunjenost moguća, strah od zaraze i smrti i pre svega zabrinutost za lično i porodično zdravlje trebalo bi da budu najbolja zaštita za razumne ljude.
„Onaj ko baš nema pojma o dešavanjima i ko nije pratio ništa, može posle ovoga da se zbuni. Ali, ipak se nadam da je većina ljudi razumna. Mislim da je prevladalo mišljenje da ljudi paze na sebe i da će biti dovoljno oprezni, a kako sam video i danas u supermarketima, svi nose maske, rukavice i gledaju da drže to neko rastojanje međusobno. Sudeći po ovim prvim utiscima, sve ovo nam je bila jedna važna lekcija i većina će se ponašati u skladu sa tim da pre svega zaštite sebe i porodice“, navodi Trebješanin.
On ostavlja prostora da uvek neka manjina može da se ponaša i drugačije, jer im je prosto tako lakše. U svakom slučaju, normalan čovek mora da bude svestan da je pandemija još tu, iako virus slabi i nema više vanrednih mera.
Socijalna svest je takođe bitan faktor kojim se građani rukovode u svakoj prilici, pa i u ovoj, jer, u neku ruku, raskol u timu u koji su ljudi verovali, može da dovede do različitog socijalnog ponašanja.
Sve manje ljudi poštuje mere
Sociolog sa Filozofskog fakulteta Dušan Mojić kaže da su ljudi inače bili zbunjeni celom situacijom i informacijama i strahuje da oprečna mišljenja iz jednog tima mogu da izazovu dodatnu konfuziju. Mojić ne misli da građani imaju samosvest o merama zaštite i smatra da ih se neće pridržavati.
„To nije samo kod nas slučaj, već i u drugim zemljama. Tako da to niko ne može da zna unapred kako će se sad građani ponašati. Ono što vidimo golim okom, jeste da se sve manje ljudi, da ne kažem većina, pridržava propisanih mera zaštite. S druge strane, institucije će i dalje poštovati procedure za zaštitu. Ponašanje institucija može na neki način da podigne svest kod građana. Međutim, ljudi kao ljudi, posle svega su sebi dali oduška ignorišući sugestije struke“, kaže Mojić.
Naš sagovornik nije siguran da je narod za ovo kratko vreme razvio dovoljno svest za kulturu ponašanja u sličnim situacijama. Zato je i važno da struka koja odlučuje ima jedinstven stav, a ne da svako priča ono što lično misli.