Naime, SAD i njihovi saveznici tradicionalno obeležavaju pobedu 8. maja. Na taj dan održavaju se brojne svečanosti, iako to i nije praznik, za razliku od 11. novembra, Dana sećanja na veterane svih ratova u kojima su učestvovali Amerikanci.
Pobeda SAD i saveznika
Multimedijalna prezentacija posvećena Drugom svetskom ratu nosi naslov „Dan pobede u Evropi: vreme proslave, razmišljanja”, a iz objašnjenja sledi da su se na ovaj dan (Ve Dan) „Nemačke oružane snage bezuslovno predale saveznicima, uključujući SAD”.
Zatim sledi fotografija bareljefa „Susret na Elbi” na memorijalnom spomeniku posvećenom Drugom svetskom ratu u Vašingtonu. Na njemu je prikazan susret sovjetskih i američkih vojnika u aprilu 1945. godine. Međutim, u tekstu, umesto pominjanja ovog događaja ili SSSR uopšte, dat je kratak sažetak uloge SAD u ratu u Evropi, počev od iskrcavanja u Normandiji.
„Rat je besneo skoro pet godina, kada su se 6. juna 1944. godine američke i savezničke snage iskrcale na obalu francuske Normandije. Invazija je označila početak kraja za Adolfa Hitlera i nacističku Nemačku. Za manje od godinu dana, Nemačka će kapitulirati, a Hitler će biti mrtav”, piše Pentagon, transparentno nagoveštavajući čiji je doprinos pobedi nad nacizmom, prema njihovom mišljenju, bio presudan.
Zatim sledi slajd i tekst u kom se govori o tome da je kapitulaciju nemačke vojske prvo potpisao general-pukovnik Alfred Jodl 7. maja u Francuskoj.
Ipak, 8. maja je na insistiranje sovjetskog lidera Josifa Staljina održana još jedna ceremonija potpisivanja kapitulacije uz učešće nemačkog feldmaršala Vilhelma Kajtela. Ističe se da su u okviru Nirnberškog procesa i Kajtel i Jodl proglašeni krivima za vojne zločine i pogubljeni.
O žrtvama i krivcima
Prema prezentaciji, kapitulacija je označila kraj rata u Evropi, usled kog je poginulo desetine miliona vojnika i civila.
„Sukob je počeo 1939. godine, invazijom Nemačke i Sovjetskog Saveza na Poljsku. Među poginulima bilo je oko šest miliona Jevreja, koji su stradali od nacista. Oko 250 hiljada američkih vojnika takođe je bilo ubijeno tokom borbi na evropskoj ratnoj pozornici”, navodi se u prezentaciji.
Drugi svetski rat počeo je 1. septembra invazijom nemačkih trupa na Poljsku, a trećeg septembra Velika Britanija i Francuska objavile su rat Nemačkoj. Sovjetska vojska ušla je na teritoriju Poljske 17. septembra, iako SSSR nije bio u ratu ni s jednom od država. Zvanično, SSSR stupio je u rat tek 22. juna 1941. godine, a SAD su ušle u rat 7. decembra, nakon napada Japana.
Dalje se u prezentaciji pominje obeležavanje pobede u Evropi u zemljama-saveznicama, uključujući Francusku, koja je „preuzela na sebe veći deo svih ratnih teškoća”. O SSSR se na tom mestu samo navodi da su 9. maja Sovjeti obeležili svoj lični „Dan pobede”.
Nakon toga, autori prezentacije podsećaju da je posle pobede nad Nemačkom, rat u kom su učestvovali „SAD i saveznici” nastavljen protiv Japana u Tihom okeanu.
„Regioni Zapadne Evrope koje je oslobodila saveznička vojska postaće prosperitetne demokratske države, a oslobođene zemlje Istočne Evrope decenijama će biti pod sovjetskom okupacijom”, naglašava se u prezentaciji.
Tekst je praćen fotografijama prevashodno američkih vojnika tokom Drugog svetskog rata.
Podsetimo, svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.
Pročitajte još:
