Ovo je priča o devojci koja je kriminalnu Ligovku pretvorila u najsigurniji deo grada za samo nekoliko godina.
Problematični tinejdžeri
Paulina je odrasla u porodici siromašnog seljačkog radnika u Livonskoj guberniji (sadašnjoj Letoniji) i od detinjstva su je odlikovale sklonosti ka liderstvu: sa 13 godina se pridružila revolucionarom pokretu. Hrabru devojku su brzo primetili i pozvali da radi u tek formiranoj Ruskoj komisiji za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže.
U početku je Paulina bila odgovorna za problematične tinejdžere u pograničnom Kingisepu: revolucija i građanski rat koji je izbio nakon nje, „izrodili“ su mnogo dece na ulici koja su se bavila prevarama i sitnim krađama. Onušonokova nije htela da ih kažnjava, već da ih vaspitava, trudeći se da nađe individualni pristup svakome od njih. To je skoro uvek davalo rezultata. Nastavila je da radi sa decom i u policijskoj službi.
„Bila sam prvi vođa pionira. Lokalni izvršni odbor je izdvojio gotovo uništenu drvenu kuću koju smo sredili. Ubrzo su u njoj počele da rade različite sekcije: streljačka, muzička, za ribilov, književna, sportska i voćarska. Deca su održavala voćnjake, a graničari su ih često vozili čamcem i objašnjavali detalje posla“, podsetila se Paulina u pismu lokalnom istoričaru Kingisepa.
Kao rezultat toga, mnogi tinejdžeri su uspeli da pobegnu iz kriminalnog okruženja i izbegnu koloniju, a Paulina je kasnije došla u Odeljenje kriminalističke istrage sa bogatim iskustvom u radu sa decom s ulice.
Ona je 1929. godine bila na čelu policijske uprave okruga Kingisepa i postala prva žena u SSSR-u na tom položaju. U tom periodu, kriminalna situacija u regionu, blago rečeno, nije bila najpovoljnija.
Zbog blizine državne granice, grad je poput magneta privlačio prestupnike i druge ljubitelje lakog novca. Policajci su imali dosta posla, a Paulina se potpunosti posvetila ovome. Godinu dana kasnije, rasvetljavanje zločina se povećalo, a odeljenje je proglašeno za jedno od najboljih u zemlji. Paulinu Onušonok su prebacili u Lenjingrad na mesto šefa 11. Policijske stanice.
Kazna i ohrabrenje
Ligovski bulevar i okolna naselja su bili područje u kome su delovale brojne bande koje su poplavile grad nakon revolucije. Stotine takozvanih „malina“ i bordela su cvetali strahovitom brzinom, i tamo su se skrivali odbegli kriminalci, naoružani operativci su se plašili čak i da uđu na ta mesta.
Nakon preuzimanja dužnosti, Paulina se prvo bavila ekonomskim pitanjima: otvorila je domove za beskućnike i predložila mogućnosti za pronalazak posla za nezaposlene. Zahvaljajući njoj, otvorene su prve policijske dečije sobe u Lenjingradu, gde su vaspitavali problematične tinejdžere, pokušavajući da ih što više zaštite od uticaja ulice.
Paulina nije bila blaga prema onima na koje nisu delovale humane mere. Širile su se legende o njenim metodama. Na kraju radnog dana, devojka se presvlačila u neku staru odeću i išla na neko skriveno mesto koje je bilo popularno među zloglasnim razbojnicima.
Njen izgled skitnice nije izazivao sumnje i Paulina je lako zadobijala poverenje i saznavala najnovije vesti o napadima i ubistvima, ponekad čak i imena i adrese onih koji su počinili. Ujutro bi skitnica nestajala u masi ljudi, a već u toku dana vođa bande je padao u pažljivo organizovanu policijsku zasedu ili bi poginuo tokom „iznenadne“ racije.
Nakon nekoliko godina, većina kriminalaca iz ovog područja bila je ili u zatvoru ili ih je policija ubila u pucnjavi. Malo je bilo onih koji su uspeli da izbegnu „čišćenje“. Oni su napustili Lenjingrad u potrazi za mirnijim mestom, a Ligovski bulevar je postao jedno od najsigurnijih mestau gradu.
Kapetan policije
Paulina se borila protiv kriminala i za vreme rata, u opkoljenom Lenjingradu. Bilo je vrlo teško tokom prvih posleratnih godina. Penzionisala se u činu kapetana.
Prema sećanjima kolega, bez obzira na čelični karakter i prilično surovi izgled, u komunikaciji sa ljudima kapetan Paulina Onušonok je bila meka i mogli su joj se obratiti za bilo kakav savet. Iako je čitav život ove žene na neki način bio povezan sa vaspitavanjem tinejdžera, ona nije ima svoju decu. Sa suprugom je vaspitala šestoro usvojene dece.
Paulina je poslednje godine života provela u pansionu za starije osobe. Preminula je u maju 1982. godine u 90. godini života. U muzeju policije Lenjingrada posvećen joj je čitav štand, a lični revolver i Orden rada koji je dobila tridesetih godina, čuva se u Moskvi.
O legendi sovjetskog odeljenja za kriminalističku istragu napisano je nekoliko knjiga i snimljena je serija „Otličnica“ (Odlikašica), u kojoj je glavnu ulogu odigrala Julija Aug.
