„Šreder nema s kim ni da se kladi“, napisao je senator na svom Tviter nalogu.
Polagaю, Šreder daže ne zametit «vыzova na pari» so storonы samonadeяnnogo ukrainskogo posla v Berline. Bыlo bы s kem pari zaklюčatь.. Šreder - krupnaя i priznannaя figura mirovoй politiki. I posol stranы, kotoraя klяnčit denьgi u Germanii. Sliškom raznыe vesovыe kategorii.
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) May 4, 2020
Puškov je nazvao Šredera velikom i priznatom političkom figurom u svetskoj politici, dok je Meljnik ambasador zemlje koja Nemačku moli za novac. Prema ruskom senatoru, to su previše različite kategorije.
Stav Puškova o nejednakom odnosu snaga u ovoj opkladi deli i član Odbora za međunarodna pitanja Državne dume Rusije Sergej Železnjak, koji smatra da ukrajinski diplomata nije trebalo da se nadmeće s političkim gorostasom Šrederom, koji odlično poznaje ne samo Rusiju, već i geopolitičke zakone. On je istakao da će Rusija nastaviti da strpljivo objašnjava Ukrajini da je Krim zauvek deo Rusije i da su to potvrdili i građani na referendumu.
Izjavu ukrajinskog ambasadora prokomentarisao je i zamenik predsednika Javne komore Krima, politički analitičar Aleksandar Formančuk, koji smatra da je Šreder zasigurno već dobio uslovnu opkladu koju mu je ponudio ukrajinski ambasador i da je to još jedna od nacionalističkih besmislica ukrajinske vladajuće elite.
Ranije je ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrej Meljnik izjavio da je spreman da se kladi s bivšim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom da će se Krim „vratiti“ u sastav Ukrajine.
Prethodno je Šreder u intervjuu listu „Tagesšpigel“ izjavio da smatra da nijedan ruski predsednik nikada neće dati Krim Ukrajini. On je još naglasio da se zalaže za ukidanje antiruskih sankcija, koje je Evropska unija uvela 2014. godine Rusiji nakon ujedinjenja Rusije i Krima, istakavši da je saradnja sa Rusijom posebno neophodna u trenutnoj ekonomskoj situaciji, nastaloj usled pandemije virusa korona.
Podsetimo, Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, na pitanje Krima je definitivno stavljena tačka.
