00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Na Zemlju svake godine padne 16.000 kilograma svemirskog materijala

CC0 / / Zemlja
Zemlja - Sputnik Srbija
Pratite nas
Čini se da je Zemlja pod stalnim „napadima s neba“ s obzirom da 16.000 kilograma svemirskog materijala svake godine padne na našu planetu, pokazala su najnovija istraživanja.

Tim naučnika iz Velike Britanije posetio je Antarktik u potrazi za meteoritima ili njihovim ostacima kako bi utvrdio koliko često udaraju Zemlju. Rezultati istraživanja pokazali su da se to stalno dešava, jer više od 16.000 kilograma materijala meteorita svake godine padne na našu planet.

Masa većine svemirskog materijala koji pada na Zemlju iznosi između 50 i 100 grama. Na sreću, manji materijali ne mogu da prouzrokuju nikakvu štetu našoj planeti, ali veće „kvržice“ mogu da nanesu ozbiljnu štetu, zbog čega su i predmet istraživanja stručnjaka.

Grupa istraživača u Turskoj čak tvrdi da ima dokaze o prvim verodostojnim zapisima o meteoritu koji je nekoga ubio.

Meteorit - Sputnik Srbija
Naučnici otkrili najraniji slučaj da je meteorit ubio čoveka

Antarktik je središte za pronalaženje meteorita, uglavnom zbog toga što se više ističu na beloj površini. Istraživački tim na čelu sa Džefom Evatom, matematičarem sa Univerziteta u Mančesteru, pretraživao je područje u blizini planinskog pojasa Šeklton na istoku Antarktika. On je sa svojim timom potom napravio globalnu procenu stvorivši matematički model koji računa koliko svemirskog materijala pada na Zemlju.

Ovaj model je otkrio nove vredne podatke koji će se koristiti u budućim procenama rizika kada je reč o većim svemirskim materijalima na Zemlji. Zanimljivo je da broj udara meteorita na severnom i južnom polu čini tek oko 60 odsto onoga što biste očekivali na ekvatoru, prenosi portal Kliks.

To objašnjava zašto su objekti za slučaj vanrednih stanja, kao što je Globalni semenski trezor, sigurniji na većim širinama.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su ove nedelje u žurnalu „Geologija“.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala