Amazonija se proteže na teritoriji nekoliko latinoameričkih zemalja i naseljena je Indijancima koji žive gotovo potpuno izolovani od ostalog stanovništva. Mnogi od njih se nikada nisu mešali sa urbanom populacijom. Oni su posebno ranjivi jer nikada nisu bili izloženi patogenima i njihovi organizmi nisu stvorili imunitet.
Respiratorne bolesti izazvane virusom influence već su jedan od glavnih uzroka smrti među autohtonim stanovništvom. Zvanična politika Brazila nalaže da se sa urođeničkim plemenima ne kontaktira, jer se dešavalo da polovina kontaktiranog stanovništva umre. Brazilska agencija za zaštitu Indijanaca (FUNAI) 1988. godine donela je odluku da se plemena ostave na miru i da se kontaktiraju samo u ekstremnim situacijama. „Pojavljivanje agresivnijeg virusa, kao što je kovid 19, moglo bi biti fatalno”, rekla je za brazilski „Globo“ demograf Marta Azevedo i dodala da je situacija otežana činjenicom da veliki broj plemena živi duboko u šumi i nema dostup maskama, sapunu ili dezinfekcionim sredstvima.
Nestanak Indijanaca izbrisao bi istoriju tog dela sveta
Među antropolozima postoji bojazan da bi virus mogao bukvalno da zbriše sa zemaljske kugle cele kulture. Među Indijancima se znanja prenose usmenim putem novim generacijama. U slučaju smrti starijih članova plemena, njihova istorija će nestati. Azavedo je kao primer navela pesmu plemena Guarani Kajova, koja opisuje istoriju sveta. Recituje se 10 sati i zasad ne postoji u pisanoj formi.
„Već smo videli kako se u selima završavaju epidemije. Urođenici vrlo brzo umiru i među njima bi smrtnost svakako bila veća nego u gradovima”. Azavedo dodaje da oni neće umeti da prepoznaju simptome, da nemaju lak dostup lekarima i da se do njih se može stići samo malim avionima.
Nepostojanje kontrole na granicama još jedna je opasnost za plemena. Ilegalni rudari iz Venecuele, Perua i Kolumbije na njihovoj zemlji traže zlato ili druge plemenite metale i minerale. Na teritoriji plemena Janomami radi oko 25.000 ilegalnih kopača.
Indijanci sumnjaju da Vlada želi da ih uništi
Prvi smrtni slučaj izazvan koronom među urođenicima, petnaestogodišnjaka upravo iz plemena Janomami, uznemirio je javnost. Smatra da se je dečak bio u kontaktu s kopačima. Posle njega potvrđeno je još 6 slučajeva smrti i oko 30 zaraženih.
Dok se virus širi celom zemljom, mnogi se pitaju šta će vlada učiniti da spasi urođenike koji predstavljaju 0,6 procenata stanovništva Brazila. Predsednika Žaira Bolsonara indijanske vođe vide kao neprijatelja jer je u više prilika izjavio da Indijanci imaju previše zemlje i da bi njihova prirodna bogatstva trebalo podeliti sa ostatkom stanovništva.
„Haos koji bi nastao ako se među urođenicima proširi epidemija, zemljoposednici bi mogli da iskoriste da nam otmu zemlju naših predaka”, kaže Karlos Mares, bivši predsednik asocijacije FUNAI za brazilski Reporter i dodaje, „Ako Vlada želi da nas uništi, epidemija je idealan trenutak.”
Malo nade ima za urođenike, jer ih je malo i za urbane Brazilce. Predsednik zemlje od početka negira postojanje krize. Svojim zemljacima poručio je da je život takav – „Danas vi, sutra ja”. „Šta sad?! Žao mi je. Šta hoćete da uradim? (...) Jesam Mesija, ali ne činim čuda“, rekao je predsednik pozivajući se na svoje drugo ime – Mesijas.
