Tek nedavno su u javnost dospeli dokumenti ove operacije sovjetske kontraobaveštajne službe, koja se odvijala kada je pobeda nad nacističkom Nemačkom već bila blizu. Operacija je ušla u istoriju pod imenom „Tuman“ (Magla). Danas, 75 godina posle kraja rata, zvanični izveštaji liče na avanturistički roman.
Te 1944. godine, situacija na frontu podstakla je nacističku vrhušku na očajničke poduhvate.
Posle neuspelog pokušaja ubistva sovjetskog lidera na Teheranskoj konferenciji 1943. godine, nemačka vojna obaveštajna služba Abver čekala je na sledeću priliku. I našla ju je u Staljinovoj ljubavi prema pozorištu.
Atentat na Staljina 1944.
U svojim memoarima, Valter Šelenberg, načelnik informacija i kontraobaveštajne službe Nemačke, seća se planova za eliminisanje Staljina i sovjetskog vojnog vrha. Ovaj plan se pravio u potpunoj tajnosti i osim Šelenberga, za njega su znali samo Hitler i njegovi najbliži saradnici.
Za ubistvo su zadužili fašističkog teroristu, dezertera Petra Taverna, čije pravo prezime je bilo Šilo.
Za pripremu i obuku agenta iskorišćene su najelitnije snage nemačkih obaveštajaca i poslednja naučna dostignuća, kao što je specijalni avion koji je trebalo da sleti na most, mine sa radio-navođenjem i nova vrsta oružja. Firerov ljubimac Oto Skorceni lično je trenirao Tavrina. Skorceni je svoje vatreno krštenje imao u napadu na Jugoslaviju 1941. godine, a 1944. predvodio je i Desant na Drvar.
Uprkos teškoćama u ratnim uslovima, sovjetske vlasti su nastavile da posvećuju veliki značaj kulturi i Boljšom teatru. Međunarodni uticaj Sovjetskog Saveza u svetu je rastao, front se pomerao ka zapadu i vlasti su smatrale da treba učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi Boljšoj odgovarao internacionalnim standardima.
Staljin, koji je pohađao crkvenu školu u gradu Gori u Gruziji, zaljubio se u horsko pevanje, a zatim i u Boljšoj. Bio je jako zainteresovan za muziku i bio je u kontaktu sa mnogim pozorišnim umetnicima. Za vreme Staljina, teatar dobija na značaju mnogo više nego u carsko doba.
Bilo je planirano da 6. novembra 1944. Petar Šilo uđe u Boljšoj na svečani sastanak posvećen 27. godišnjici Oktobarske revolucije. Sovjetski vrh je uvek bio prisutan na ovakvim svečanostima.
Kako bi lakše prošao pored čuvara, Nemci su mu dali da nosi najznačajnije sovjetsko ordenje, uključujući i najvažnije — Zlatnu zvezdu heroja. Takođe su odštampali i lažne primerke sovjetskih novina „Pravda“ sa fotografijom Tavrina (Šilo), pored ukaza kojim mu se navodno dodeljuje titula Heroja Sovjetskog Saveza.
Iz bezbednosnih razloga Staljin nikada nije sedeo u znamenitoj carskoj loži Teatra Boljšoj. Ipak, protivničke snage su znale gde je njegovo mesto. Posle ulaska u teatar, Tavrin je trebalo da ostavi kofer sa minom na radio-upravljanje ispod stuba lože u kojoj je Staljin sedeo.
Petrova žena, operaterka Lidija Šilova, bila je zadužena za detonaciju bombe. Nemci su očekivali da u ruševinama pronađu tela lidera SSSR-a i direktora fabrika.
U Berlinu su smatrali da bi Staljinova pogibija izazvala haos u zemlji i zaustavila napredak sovjetskih trupa na frontu.
Eksplozija bi bila znak za sletanje velikog broja nemačkih snaga u okolinu Moskve. Oni bi zauzeli obeshrabreni Kremlj i na čelo države postavili sovjetskog generala i izdajnika Andreja Vlasova.
Drugi scenario predlagao je bombardovanje Staljinovog automobila u trenutku kada bi napuštao Kremlj. Kako bi se probio oklop, napravljeno je specijalno oružje pod imenom „pancerknake“, koje bi ga bukvalno projelo.
Sovjetski odgovor — operacija „Tuman“
Ova akcija planirana je na najvišem nivou. Ipak, uz pomoć kompetentnih procena sovjetske kontraobaveštajne službe Smerš (Smrt špijunima), ovaj napad je sasečen u korenu.
Sistemi vazdušne odbrane moskovskog regiona otkrili su u 2 ujutru 5. septembra 1944. avion „Arado Ar 232“, u kom su nađeni i oprema i vojnici. Avion je sleteo pravo u polje.
Operativna grupa NKVD zarobila je nemačke vojnike i zaplenila čuveni „pancerknake“.
Kasnije su ih iskoristili za dezinformisanje nemačkog centra preko radija. Cilj ove igre špijuna bio je ubediti neprijatelja da se pripreme za atentat odvijaju po planu i da nema potrebe za slanjem novih agenata u Moskvu.
Sovjetske obaveštajne službe uspele su da zbune neprijatelja. Nemci su im u znak zahvalnosti ponudili da se pridruže još jednoj skrivenoj grupi. Logično, i ova grupa bila je neutralisana.
Operacija „Tuman“ izvedena je briljantno i poslužila je kao još jedan korak na putu do pobede.
Svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.
Pročitajte još:
► Prohorovka — najveće dostignuće rada sovjetskih obaveštajaca poznatih kao „Kembrička petorka“
► Kako su sovjetski obaveštajci osvojili arhiv nemačkog Abvera
► O ovome se ne govori: Sa čime se Crvena armija suočila prilikom napada na Berlin
