Vale piše da u Evropskoj uniji nema dovoljno solidarnosti da se pomogne državama najteže pogođenim koronom, kao što su Italija i Španija, te da su im ponuđeni samo krediti koje će morati da vraćaju i zbog kojih će generacije u tim zemljama teško živeti.
„Evropski samit prošle nedelje bio je trenutak istine. Nedavno je francuski predsednik Emanuel Makron rekao kako evropski lideri imaju susret sa istorijom i u njemu moraju da se udruže i pokažu kako Evropa u trenucima krize može na nju zajednički da odgovori. Međutim, na osnovu mera koje su donete, jasno je da su evropski lideri propustili taj susret sa istorijom“, piše francuski ekspert.
Objašnjava da je na samitu podržan plan za izlazak iz karantina kada su već sve članice same donele te planove bez puno međusobne koordinacije.
Zbog nedostatka koordinacije, ali i velikog dispariteta među zemljama, sada se rizikuje drugi talas virusa korona, kaže Vale.
Međutim, ono što je još više potcrtalo nedostatak solidarnosti su ekonomske mere.
„Lideri su dogovorili plan ekonomskog oporavka koji je nekompletan i neizbalansiran i posejaće seme dubokih razlika među državama-članicama. Većina država je donela mere koje omogućavaju vladama da pomognu korporativnom sektoru kako one misle da treba. To je neophodno s obzirom na okolnosti, ali to mogu da priušte samo one zemlje koje imaju najjače budžete. U tim zemljama državne finansijske injekcije u privredu, povoljni krediti privredi i garancije omogućiće korporativnom sektoru da izdrže krizu. Ali će isto tako duboko i trajno potkopati ravnopravne uslove unutar jedinstvenog tržišta EU“, piše francuski stručnjak.
Kako dodaje, sposobnost svake vlade u državama EU da podrži ekonomski oporavak zavisiće od njihove zaduženosti.
„Mogućnost podrške građanima ili nezaposlenima veoma će varirati od države do države, stvarajući trajne ožiljke na najslabijim, kao što su Italija ili Španija, koje ne mogu da priušte isti nivo podrške kao Francuska ili Nemačka“, podvlači Vale.
Kaže da je evropski samit podržao instrumente koje su predložili ministri finansija, zasnovan u potpunosti na ideji da podrška EU dolazi u formi zajmova državama, kada one ostanu bez pristupa finansijskim tržištima ili kada se situacija na njihovim tržištima pogorša.
Iako to sada smanjuje cenu zaduživanja, ne popravlja dugoročan neodrživ teret zaduživanja koji će kriza stvoriti, piše Vale.
„U nedostatku prave međusobne integracije, pri kojoj evropske vlade dele troškove krize, umesto da puštaju svaku državu-članicu da troši i pozajmljuje samostalno, i nedostatku stvarne monetizacije, gde Evropska centralna banka finansira taj novi dug izdavanjem novca, evropske zemlje će ili dovesti sledeće generacije u siromaštvo i depresiju u pokušaju da vrate dugove, ili će proći kroz društveno ili političko destruktivno restrukturiranje nekih od njih“, navodi Vale.
Dodaje da je zbog toga ideja zajmova od EU, naročito preko Evropskog mehanizma stabilizacije, stvorenog tokom krize evrozone da bi se, između ostalog, disciplinovale države, naišla na žestoku reakciju, naročito u Italiji.
„Međutim, van političke debate leži više suštinskih pitanja. Da li su evropske zemlje spremne da zaista podele teret krize? Da li su zaista spremne da politički podrže tu podelu tereta ili će radije to raditi prikriveno, dok će tehnokrate Evropske centralne banke kupovati dugove svake evropske vlade pojedinačno i bez eksplicitne političke podrške. Odgovor na ova suštinska pitanja zavisi od toga da li su vlade zemalja EU spremne da objedine poreze, pozajmice i potrošnju. Taj princip je važniji nego sama veličina fonda za pomoć i biće neophodan za pojavu zajedničkog evropskog fiskalnog odgovora. To je izazovno, jer ako bi bilo dogovoreno, značilo bi da bi se morali promeniti principi na kojima je zasnovana zajednička valuta“, kaže francuski ekonomista.
Navodi da je do sada Nemačka dala mogućnost za solidarnost samo uz strogu kontrolu politike primalaca pomoći.
„Takav integrativni proces pokazao se i ekonomski i politički destruktivnim po Evropu, jer će posejati seme ekonomskog slabljenja i političke gorčine. Evrozona mora da ide ka pravoj formi fiskalnog federalizma pod demokratskom kontrolom Evropskog parlamenta, zajedno sa ovlašćenjima za oporezivanje, pozajmljivanje i potrošnju, što trenutni budžet EU ne dozvoljava. Ukratko, EU će nastaviti da hoda na štakama, medicinski potpomognuta infuzijom Centralne banke, koja je primorana da obezbeđuje životnu energiju političkom projektu koji je izgubio dušu“, zaključuje Vale.
