Ekonomista Borislav Borović smatra da, sabirajući posledice koronavirusa sa već oslabljenom privredom EU tokom prethodne krize, ne treba potcenjivati opasnost od prezaduženosti evrozone. Ocene evropskih bankara mu se, kako kaže, čine optimistične, pa i nerealne.
Dužnička kriza EU jača i od spora severa i juga
Naš sagovornik ne spori da, poučena krizom iz 2008 godine, Evropska centralna banka (ECB) kupuje sve što se ponudi na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti i da je odlučna da raznim merama podrži evro. Ukazuje, međutim, da je očigledno da će pandemija virusa korona doneti opštu recesiju privreda svih zemalja EU, sa tendencijom da jedno vreme bude u ekonomskoj depresiji, odnosno recesiji sa produženim rokom trajanja.
Sagovornik Sputnjika podseća da je MMF procenio da će će blokada privredne aktivnost širom Evrope, izazvana pandemijom, gurnuti evrozonu u recesiju od 7,5 posto, a da će dug 19 članica zone evra skočiti za više od 13 odsto, u proseku na 97 procenata BDP-a. To je znatno više nego što je predviđeno njihovim pravilima prema kojima javni dug članice ne bi smeo da bude iznad 60 odsto njenog BDP-a.
„Ne znam kako bi onda moglo da se desi da se, bar u jednom delu, izbegne dužnička kriza evra. Monetarna politika jeste moćan instrument ekonomske politike, ali nije svemoćan. Ako privreda bude u recesiji, onda monetarne mere mogu da ublaže negativne efekte, a ne da ih potpuno eliminišu. Opasnost od krize koji oni vide u velikim razlikama između dugova zemalja na severu i jugu, niti je nova niti će biti eliminisana u budućem periodu, niti je krivica samo na državama juga“, ističe Borović.
Severna četvorka hladna prema zahtevima juga
Novo zatezanje na relaciji sever-jug bilo je vidljivo i nedavno kada je EU odlučivala o merama koje treba da pomognu na ublažavanju posledica pandemije, od kojih su najpogođenije one na jugu - Italija, Španija, Francuska, Grčka. Njihov predlog o zaduživanju emitovanjem takozvanih evroobveznica, kojima bi svi došli do jeftinog svežeg kapitala nije prihvatila četvorka sa severa-Holandija, Nemačka, Finska i Austrija.
Borović smatra nekorektnim da se glavni problem ekonomije EU sada prebacuje na zemlje juga, podsećajući da su zbog velokog udela usluga u ukupnoj njihovoj privredi, izuzimajući Italiju, one ranjivije na bilo koju krizu.
Pritom su primljene u evrozonu, klub jakih, kada su njihove makroekonomske performanse jasno ukazivale da im tamo nije mesto, a potom je isti bogati sever podsticao tražnju za njihovim proizvodima omogućujući jeftino zaduživanje juga. Briselska birokratija je praktično puštala da uđu u zonu vosokog duga koji je, na primer, u Grčkoj i Italiji znatno iznad 100 odsto BDP-a, a u Španiji oko 100 odsto.
Kome to duguju zemlje juga
Zato Borović dodaje da se mora sagledati i pitanje kome to duguju te zemlje juga.
„Da ne ulazimo u širu analizu, to zaduživanje je uslovno govoreći donosilo korist severu, a dodatno devastiralo privrede juga. Samo se setimo odluka takozvane „velike trojke“ oko Grčke. Ušlo se u reprogram koji je samo uvećao dug po cenu velikih socijalnih restrikcija i investicionog zamiranja“, napominje ovaj ekonomista.
Zbog toga što će se južne članice evrozone od krize izazavane pandemijom oporavljati mnogo teže od severnih jer su opterećene ogromnim dugom, on ne isključuje ni mogućnost da neki izađu iz zone evra.
Hoće li Italija napustiti evrozonu
I glavni ekonomista u nemačkoj Berenberg banci, Holger Šmeding, ukazuje na to da ECB može da kupi masu italijanskih obveznica, ali ne može da ubedi tržišta da Italija želi zauvek da ostane u evzoroni.
„Rizik od toga da će neka buduća italijanska vlada možda želeti da napusti evro je ono što tržište posmatra”, kaže on.
Najnovije holandsko oponiranje finansijskoj pomoći koju je Evropska unija namenila privredi i stanovništvu svojih članica za oporavak od pandemije, po pisanju engleskog „Gardijana“, liči na britanske motive za izlazak iz EU.
Borović, međutim, ne vidi da bi nečiji izlazak iz evrozone mogao da bude prevelik problem za EU. Po njegovoj oceni i zemljama velikim dužnicima bi to mogla da bude relaksacija u rešavanju krize.
Mobilizacija umesto dezintegracije
On, međutim, glavne probleme EU vidi u budućim globalnim odnosima - sve manje se pitaju u kreiranju tih odnosa i politički i ekonomski, energetski su potpuno zavisni od drugih, gube oslonac u ekonomskim odnosima sa SAD...
Borović zato smatra da EU mora ići na redefinisanje unutrašnjih odnosa, na zajedničku mobilizaciji, a ne dezintegraciju.
„Mislim, da će članice izračunati da im je bolje da i dalje ostanu u EU, jer će tako lakše savladati izazove nego pojedinačno, uz neizbežno redefinisanje odnosa i uz veću solidarnost koju sigurno neće postići upirući prstom u „neodgovorni“ jug. Ako se to ne dogodi, možda ćemo prisustvovati ružnom rastanku jedne, nekad moćne organizacije“, zaključio je Borović.
