Celijakija je sistemsko, auto-imuno oboljenje a konzumacija glutena kod obolelih izaziva oštećenje sluznice tankog creva. Ukoliko se oboleli ne pridržavaju strogog režima ishrane mogu se pojaviti i oštećenja drugih organa, druga auto-imuna oboljenja, odnosno dugotrajni zdravstveni problemi. Sada možda kada to znate, bezglutenska hrana i ne zvuči tako moderno.
Hrana bez glutena – lek protiv celijakije
Mirela Marković iz Udruženja za celijakiju Srbije kaže za Sputnjik da se ne zna tačan broj obolelih od ove bolesti u Srbiji jer ne postoji jedinstven način evidencije u našem zdravstvenom sistemu.
Postoje posredni podaci, na primer od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o nekoliko hiljada pacijenata koji mesečno podižu bezglutensko brašno, na lekarski recept, a od koga mogu da mese za njih bezbedan hleb ili prave kolače.
Naša sagovornica navodi da posredno mogu zaključivati o broju obolelih preko istraživanja drugih evropskih zemalja o incidenci celijakije. Otprilike je to jedan odsto, odnosno od 100 osoba 1 ima celijakiju, što je prilično velika učestalost pa se stoga celijakija ne ubraja u retke bolesti.
Prema ovim podacima u Srbiji bi dakle bilo oko 70.000 osoba sa celijakijom, ali to su samo proračuni. Marković je navela da lekari izveštavaju da je broj dijagnostifikovanih daleko manji, a kao mogući razlog navode teškoće u postavljanju dijagnoze, odnosno dugo vremena protekne od pojave simptoma do postavljanja dijagnoze i često se oboleli od celijakije vode pod drugim dijagnozama.
U Udruženju Srbije za celijakiju primećuju blago povećan broj novo dijagnostikovanih jer im se nešto češće nego ranije javljaju oni koji su tek dobili dijagnozu. Interesantno je da mnogi od njih nisu imali dominantne simptome koji se tiču probavnog sistema, već anemiju, nizak rast, probleme sa štitnom žlezdom, kožom, dijabetes ili osteoporozu.
Strog režim ishrane tokom celog života
Oboleli su na posebnom režimu ishrane celoga života. U slučaju da se ne pridržavaju bezglutenske ishrane zdravlje im može biti ozbiljno narušeno i može doći do oštećenja i drugih organa.
A to ko će i u kojoj dobi životnoj da oboli ne postoje pravila.
„U našem udruženju imamo i brojne primere dijagnostikovanja celijakije u odraslom dobu, kada su se simptomi pojavili prvi put, bez ikakvih teškoća od ranije. Najstariji naši članovi imaju oko 80 godina, a najmlađi oko godinu, odnosno kada dete pređe sa dojenja na uobičajenu ishranu“, rekla je Marković.
Svi oni ne bi smeli jesti žitarice koje sadrže gluten ni proizvode koji čak u veoma malim količinama ili tragovima imaju gluten. Te male količine su zaista minimalne, radi se o količini ispod 20 milionitih delova kilograma.
Zbog toga je za obolele bitno da proizvod, koji inače prirodno ne sadrži gluten, bude proveren u nadležnoj laboratoriji da nije kontaminiran. Odnosno, da taj proizvod nije došao u kontakt sa hranom ili sastojcima koja sadrži gluten. Na primer pojedini aditivi koji se dodaju bezglutenskim namirnicama u toku industrijske proizvodnje, a koji sadrže pšenični skrob ili zaslađivače u kojima ima pšeničnog slada, te oboleli nikako ne bi smeli ih koriste.
Mnogi sa podsmehom posmatraju proizvode poput čvaraka, suhomesnatih proizvoda, sladoleda ili keksa kada su označeni da su bez glutena, ali obolelima to nije smešno već im olakšava život, jer znači da je proizvod bezbedan.
Do kontaminacije može doći i ako se brašno bezglutensko poput heljdinog, skladišti na istom mestu kao i pšenično ili ukoliko se melje u istom mlinu.
Oznaka gluten fri kao deo reklame
Marković kaže međutim, da kod označavanja postoje teškoće, jer pojedini proizvođači hrane zanemaruju struku, koji nedovoljno kontrolišu poreklo svojih sirovina i ne primenjuju zahtevane standarde proizvodnje, pa često postoji problem netačnog obeležavanja bezglutenskih proizvoda.
„Na našem tržištu postoje proizvođači koji su u reklamne svrhe na svoje proizvode stavili oznaku “bez glutena”, bez laboratorijske analize proizvoda na sadržaj glutena već samo na osnovu toga što misle da su koristili sastojke koje ne sadrže gluten ne vodeći računa o mogućoj kontaminaciji“, rekla je Marković.
Još veća je šteta, ali kako ističe i prekršaj što pojedini proizvođači, neovlašćeno koriste znak precrtanog klasa pšenice na svojim proizvodima, čime ugrožavaju zdravlje onih koji imaju celijakiju ili su netolerantni na gluten.
U vrtićima i školi ne postoji siguran bezglutenski obrok
Oni koji su na bezglutenskoj ishrani najmanje rizikuju kada se hrane u svojim domovima. Van domaćinstva, rizik od greške u ishrani se višestruko povećava, jer drugi koji nemaju iskustva u spremanju bezglutenskih obroka i pored najbolje namere, vrlo lako pogreše, kaže Marković.
Ono što je problem pored malog izbora sigurnih bezglutenskih proizvoda njihove i visoke cene, na šta Marković ukazuje je nepostojanje sigurnih bezglutenskih obroka u vrtićima, školi, studentskoj menzi kao i socijalna ograničenja-izbegavanje ili osećaj različitosti na proslavama, dečjim rođendanima, učeničkim ekskurzijama i svim drugim okupljanjima povezanim sa ishranom.
Deca se vrlo često osećaju odbačeno, a kod odraslih se dešava da ih u familiji, na poslu ili prijatelji ne razumeju i smatraju da je insistiranje na određenom načinu spremanja namirnica preuveličavanje. Često okolina ne može da razume zašto ne možeš da uzmeš „eto bar jedno parče torte jer je u njoj ima samo tri kašike brašna“. Međutim te tri kašike su za one koji ne smeju pšenicu da unesu ni u tragovima jako loše za njihovo zdravlje.
U udruženju međutim kažu da je u poslednje vreme svesnost o celijakiji porasla u ugostiteljskim objektima, i da je sve više ugostitelja upoznato sa potrebom za bezglutenskim obrocima te se zaista trude da ispoštuju zahteve.
Mnogi su za bezglutensku ishranu čuli pošto je tom režimu ishrane pribegao najbolji teniser na svetu Novak Đoković, koji je potom počeo da niže neverovatne uspehe. On je samo jedan od onih koji su primenjujući tu ishranu poboljšali svoje zdravlje. Oboleli sa kojima smo razgovarali kažu da im život jeste malo komplikovaniji nego drugima, ali su ipak srećni jer je hrana njihov leka, a ne neki farmaceutski proizvod.
Pročitajte još:
