Iako to nije i zvanično rečeno, jasno je da je Stoltenbergov ekspertski tim osnovan ne bi li se nekako reagovalo na dijagnozu francuskog predsednika Emanuela Makrona o „moždanoj smrti“ NATO-a, i na njegovu podjednako prevratničku ocenu da Rusija više nije neprijatelj zapadnog vojnog pakta. Štaviše, da je ona poželjan partner u izgradnji kolektivne bezbednosti.
Potkopavanje globalne bezbednosti
Treba imati u vidu i da se Makronovo neprijatno priznanje samo nadovezalo na raniju tvrdnju predsednika SAD Donalda Trampa da je NATO prevaziđen; sve i ako je u međuvremenu Tramp od takvog stava, makar na rečima, odustao.
„Nešenel interest“, magazin čiji je počasni predsednik Henri Kisindžer, u tekstu pod naslovom „Da li je NATO i dalje neophodan?“ kao da nastoji da dokaže da ni Tramp ni Makron, zapravo, ne greše. I tvrdi da je došlo krajnje vreme da o zapadnom vojnom paktu počne da se govori u prošlom vremenu. Jer, kako se navodi, „fundamentalno je pitanje da li NATO danas povećava globalnu bezbednost, ili je zapravo potkopava“.
Potkopava je, uvereni su autori teksta u „Nešenel interestu“, i objašnjavaju da više ne postoje oni razlozi zbog kojih je pre 71 godinu NATO osnovan; da je ekonomija Evropske unije 10 puta veća od ruske, pa Evropa ima sasvim dovoljno sredstava da se samostalno stara o sopstvenoj zaštiti; da se NATO ratnim igrama na granicama Rusije samo dodatno povećava pretnja nuklearnog holokausta; da prenaduvani vojni izdaci – preko 70 odsto američkog budžeta – samo stvaraju potrebu za izmišljanjem neprijatelja, jer u tome leži opravdanje za tolike troškove, a posledica je zanemarivanje drugih nacionalnih prioriteta poput zdravstvenog sistema – što je postalo očigledno tokom pandemije virusa korona; najzad, da je konflikt s Rusijom politički a ne vojni i da je stoga potrebna robusna diplomatija a ne vojska, i da je saradnja s Rusijom, umesto konfrontacije s njom, jedini efikasan način da se reše bezbednosni problemi današnjeg sveta, od terorizma do pandemija.
Relikti Hladnog rata
„Neizbežno je“, zaključuje „Nešenel interest“, „da će se tokom vremena pojaviti i drugi bezbednosni izazovi. Ipak, sedamdesetogodišnji NATO nije instrument za njihovo rešavanje. Vreme je da se okočna konfrontacija i da se izgradi globalni pristup bezbednosti, adekvatan pretnjama današnjice i sutrašnjice.“
Da li je NATO zaista postao prevaziđena institucija? Zašto se o tome sve više govori? I kakve će posledice sve ove rasprave imati po njegovu budućnost?
U „Novom Sputnjik poretku“ o ovim su pitanjima govorili general u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, i saradnik Instituta za političke studije Dušan Dostanić.
Diskusija o spornoj budućnosti NATO-a kakve ranije nije bilo u ovolikoj meri, objašnjava Mitar Kovač, „odraz je promena u međunarodnim odnosima i sve izraženije činjenice da NATO jeste relikt hladnoratovskog uređenja sveta i potonjeg procesa globalizacije, koji je sada doveden u pitanje. Imajući to u vidu, normalno je da se pod znak pitanja dovede i NATO, i bilo je samo pitanje vremena kada će se to i desiti.“
„Krajem Hladnog rata, kada su se pojavile diskusije o budućnosti NATO-a, on je pokušao da se relegitimiše pokušajem transformacije u zaštitnika ljudskih prava širom sveta. Međutim, njegova intervencija u Republici Srpskoj i potonja agresija na našu zemlju ubrzo su pokazale o čemu se tu zapravo radi,“ ukazuje Dušan Dostanić, i naglašava: „Jednu međunarodnu organizaciju na okupu drže zajednički interesi, ili zajednička pretnja kojoj su njene članice izložene. Već neko vreme je jasno da takav zajednički neprijatelj u ovom slučaju ne postoji, ali i da se interesi svih članica NATO-a više ne poklapaju u potpunosti.“
Hibridni rat
Zapravo, kada je o interesima reč, kaže general Kovač, „NATO je danas potreban samo multinacionalnim korporacijama, vojno-industrijskom kompleksu i neformalnim centrima moći koji instrumentalizuju i NATO i vlasti njegovih vodećih članica, u funkciji očuvanja onog toka globalizacije koji je u njihovom interesu“.
Promene u ovakvom poretku, smatra „Sputnjikov“ sagovornik, započele su izborom Donalda Trampa za predsednika SAD i njegovim pokušajem obračuna s globalističkim strukturama koje NATO drže na okupu, a „izmišljanje ruske pretnje, kao i hibridni rat koji se užurbano vodi protiv ove zemlje, predstavljaju odraz nemogućnosti Donalda Trampa da se izbori sa ovim globalističkim strukturama.“
Stoltenbergov tim eksperata
O podelama unutar NATO-a kada je reč o njegovoj budućnosti i ulozi koju treba da ima rečito svedoči i sastav ekspertskog tima koji je osnovao Jens Stoltenberg, na čijem su čelu
bivši nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer i američki diplomata Ves Mičel. Poprilično nezadovoljstvo, naime, izazvao je potez francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je za svog predstavnika u ovom telu imenovao Ibera Vedrina, bivšeg šefa francuske diplomatije koji, kako navodi portal „Politiko“, zagovara teoriju „zapadnog greha“ prema Rusiji i pritom se i javno zalaže za pomirenje Zapada i Rusije.
„Sasvim je bilo očekivano što su, nestankom komunističke pretnje, različite NATO članice počele na različite načine da se opredeljuju i prema Rusiji, ali i prema Kini ili samoj Americi – potpuno je jasno da Francuska i, na primer, Poljska i tri baltičke države uopšte i ne mogu da imaju istovetan stav po ovim pitanjima... Pokušaj nasilnog zadržavanja tih različitih interesa i različitih percepcija u okviru jednog sistema, jednostavno, nije ni moguć, niti je prirodan,“ komentariše Dušan Dostanić.
Pritom, naglašava Mitar Kovač, „demokratska javnost u Evropi sve više uviđa da će dalji opstanak NATO-a biti poguban i po opštu bezbednost i po narode s obe strane nametnute linije podele. Zato i jačaju suverenistički pokreti koji se opiru ovom stanju permanentnih tenzija i podela, a to će neminovno uticati i na sam proces odlučivanja unutar ove organizacije.“
Ipak, napominje Dostanić, „u ovom trenutku teško je proceniti koliki je zaista potencijal evropskih država da konkretnije krenu u pravcu ozbiljnijeg redefinisanja odnosa, tim pre što ni sama Evropska unija u tom pogledu nije homogena – počev od pitanja da li bi ostale članice EU s odobravanjem gledale na povećanu vojnu ulogu Nemačke umesto SAD.“
(Ne)Očekivana žrtva pandemije
Dodatni problem u funkcionisanje NATO-a i odnose među saveznicima mogla bi pak da donese i pandemija virusa korona.
Dov Zakhajm, član savetodavnog odbora „Nešenel interesta“, na portalu „Hil“ ukazuje da će prva žrtva pandemije, kao posledica ekonomske krize koju će ona izazvati, biti vojni budžeti evropskih članica NATO-a – koje zbog toga do 2024. neće moći da ispune preuzetu obavezu da počnu da izdvajaju dva odsto svojih BDP-a za odbranu, kao što je dogovoreno da bi se primirilo nezadovoljstvo Sjedinjenih Država.
„I u vreme blagostanja postavljaju se pitanja trošenja novca, a to će naročito biti izraženo kad počnu da se iskazuju efekti ekonomske krize koja će uslediti. Već sada su počele da se pojavljuju analize u kojima se postavlja pitanje opravdanosti izdvajanja velikih suma čak i za sopstvene vojske, a kamoli za organizacije kao što je NATO. Takođe, već je počelo i smanjivanje obima velikih vojnih vežbi, a uzrok tome nije samo pandemija virusa korona, već i kresanje troškova,“ skreće pažnju Mitar Kovač, i zaključuje da bi, s obzirom na čitav spektar okolnosti koji NATO-u ne idu na ruku, predstojeći predsednički izbori u SAD mogli da se pokažu i kao prelomna tačka po budućnost zapadne vojne alijanse: „Do nestanka NATO-a može da dođe samo voljom Sjedinjenih Država. Opcija istupanja iz NATO-a tamo se već preispituje, a ako Tramp bude osvojio drugi predsednički mandat, o tome će moći i ozbiljnije da se razmišlja.“
