Sergej Karaganov, dekan Fakulteta za svetsku ekonomiju i politiku Više škole ekonomije, u analizi koja je sporvedena pod okriljem Ministarstva spoljnih poslova Rusije, predlaže „idejnu trijadu“, koja se zasniva na zaštiti međunarodnog prava, slobode izbora sopstvenog modela razvoja, očuvanju suvereniteta, različitosti, ali i pozicioniranje Rusije kao garanta novog poretka.
„Bžežinski je još govorio da će novi svet biti izgrađen na račun Rusije, na plećima Rusije i protiv nje i tu tezu niko nije promenio do dan danas. Reč je o sistemskim pristupima, treba formirati istinski suverenitet i nezavisnost, a s druge strane pokazati značaj saradnje“, rekao je Aleksandar Žilin, vojni ekspert.
Suverenitet i „politika nesvrstanih“ nasuprot konfrontaciji Kine i Amerike
Politika zaštite suvereniteta i slobode izbora modela razvoja je neophodna, kao i pozicioniranje Rusije kao protivnika unifikacije, hegemonije i blokovske politike, koja stavlja države pred izbor „ili-ili".
Jedan od predloga je stvoriti sa zemljama BRIKS-a „Globalnu alijansu za suverenitet i različitost“, a Rusija treba da bude novi garant „nesvrstavanja“, odnosno zajednice zemalja koje ne žele da stanu ni na čiju stranu već pretenduju na nezavistan razvoj. To je direktno povezano i sa jačanjem mehanizama u razvijanju pravila ponašanja u onim sferama gde je opasnost od sukoba najveća.
„Treba da razvijemo ideju koja bi bila privlačna ne samo unutar zemlje, nego i za ostali svet, a ona treba da se zasniva na pravdi i sigurnosti. Danas u svetu postoji veliki deficit socijalne, političke i bilo koje druge pravde. Posle pandemije, Rusija će morati da formuliše ideje i to je neminovno. Većini naroda u raznim zemljama je jasno koga vlast štiti i čije interese zastupa. Postoji potreba za drugačijim svetom, pravednijim, koji odgovara interesima većine“, rekao je ekspert.
Rusija ima šta da ponudi
Stav eksperata je da Rusija treba da pokaže svetu da se njen doprinos razlikuje od doprinosa ostalih velikih država i da je njima u interesu da Rusija bude jaka i postane centralna tačka u sukobu između SAD i Kine. Osnova odnosa SAD sa Rusijom i Kinom je suparništvo, ali je borba za novi svetski poredak daleko od kraja, a alternative za sprečavanje sukoba između nuklearnih sila gotovo da nema.
Osim toga, borba za liderstvo i budući svetski poredak nosi ideološke izmene. SAD svoju borbu sa suparnicima nastoje da oboje ideološkim konceptima poput ideja „slobodnog sveta“, ideje o borbi protiv „autoritarnih revizionista“ i pozivaju tradicionalne elite sa obe strane na oživljavanje i jačanje „liberalnog poretka zasnovanog na pravilima“; Kina nastoji da predstavi svoje uspehe sa korona virusom kao dokaz uspešnosti svog modela i predlaže ideju „Zajednice jedne sudbine“.
Predložena „idejna trijada“ u potpunosti odgovara novim globalnim trendovima, jer istovremeno rastu pretnje od nenamernog rata između velikih nuklearnih sila, kao i težnja sve većeg broja zemalja za ostvarivanjem pune suverenosti i samostalnosti, ali i značaj ekoloških pitanja.
Eksperti dodaju da je dalje poboljšanje nuklearnog potencijala nuklearnog i nenuklearnog odvraćanja neophodno. Treba imati nove strateške sisteme i uvećavati ih ali bez ulaska u trku u naoružanju. Dogovor START 3 neophodno je produžiti i razraditi mehanizme za predviđanje ponašanja. Ulaziti u nove pregovore o smanjenju i ograničenju nuklearnog oružja, trenutno nije moguće.
Pandemija korona virusa je ubrzala međunarodne procese, kako negativne (ekonomska kriza, rivalstvo SAD sa Rusijom i Kinom i rastuća pretnja od vojnog sukoba nuklearnih sila), tako i pozitivne (želja mnogih regionalnih igrača da samostalno odrede model razvoja i spoljne politike). Zbog ovih tendencija, spoljnopolitički identitet Rusije ne može ostati isti.
