Ove najave izazvale su polemiku različitih strukovnih organizacija o tome da li je pokretanje privrede, u uslovim dok virus i dalje vreba „iza ćoška“, preuranjeno ili nije. Pritisnuti gubicima koje trpe zbog pandemije, privrednici mahom pozdravljaju restartovanje poslovanja.
Ekonomski analitičari smatraju da to zahteva ispunjenje određenih uslova, pre svega zdravstvenih, a medicinski stručnjaci upozoravaju na opasnost od „povampirenja“ virusa korona.
Tako, Svetska zdravstvena organizacija poziva na oprez kada je reč o brzini ublažavanja mera ograničenja kretanja i vraćanja ljudi na posao. S druge strane, vlade širom sveta se pripremaju za relaksiranje restriktivnih mera, a neke su to već i učinile.
Američki predsednik Donald Tramp izdao je prošle sedmice instrukcije o postepenom obnavljanju proizvodnje u tri faze.
„Bez obzira na to da li smo spremni ili ne, političari će se založiti za skoro otvaranje američke ekonomije. Ali da bi se ekonomija zaista vratila na kolosek, SAD je potreban daleko veći kapacitet korona testiranja, a nakon toga, industrije će se pokretati različitim tempom i oporavak će verovatno trajati mesecima“, ocenjuje Nil Duta, šef ekonomskog odeljenja kompanije „Renesans Makro Riserč“.
U analizi, objavljenoj na portalu Biznis Insajder, Duta navodi da je, iako su zdravstveni stručnjaci izrazili sumnju u američku spremnost da „otvori“ ekonomiju, prilično jasno da administracija u Vašingtonu ubrzano radi na realizaciji tog cilja.
Po njemu, potrebno je da se ispune tri uslova za ponovno pokretanje privrede:
- da zdravstveni sistem širom zemlje ima kapacitet da se nosi sa porastom novih infekcija virusom korona
- da stopa infekcija, hospitalizacija i smrtnih slučajeva bude u opadanju i
- da kapaciteti testiranja budu dovoljno snažni kako bi se brzo izolovali potencijalni nosioci virusa.
Ne postoje pouzdani pokazatelji u kojoj meri zemlje sveta ispunjavanju ove uslove, ali su mnoge već ublažile mere vanrednog stanja i dozvolile otvaranje firmi u nekim privrednim oblastima, prenosi Tanjug.
Primera radi, u Italiji, koja je pretrpela najveće ljudske žrtve od Kovida-19 u Evropi, mere blokade u najvećoj meri i dalje ostaju na snazi, ali je, ipak, od 14. aprila ukinuta zabrana rada knjižara i prodavnica dečije odeće.
U Španiji su građevinski i prerađivački sektor ponovo počeli s radom 13. aprila, mada su vlasti saopštile da će mera karantina u celoj zemlji, prvobitno određena do 26. aprila, najverovatnije trajati do maja.
Francuska i Velika Britanija, još dve evropske zemlje sa više od 10. 000 preminulih, planiraju produženje aktuelnih mera, ali je francuski predsednik Emanuel Makron najavio da će škole i prodavnice postepeno početi da se otvaraju od 11. maja, dok će restorani, hoteli, kafići i bioskopi duže ostati zatvoreni.
Nemačka, ekonomski lider Evrope, dozvoliće od danas rad prodavnica površine do 800 kvadratnih metara, kao i autosalona i prodavnica bicikala, dok se škole otvaraju 4. maja.
Pročitajte još:
- Helikopter novac ─ kiša para po glavi stanovnika
- Rusija pomaže privredi: Prvi na listi restorani, sajmovi, teretane
- Kako podeliti hiljadu milijardi evra za spas evropske privrede
