Rizik od pojave novog talasa epidemije koronavirusa uvek postoji, međutim, u evropskim zemljama koje su se odlučile na ublažavanje mera epidemija je dostigla vrhunac pre više dana ili nedelja, napominje za Sputnjik epidemiolog Zoran Radovanović.
Pošto je epidemijska kriva u padu, vlastima se čini da mogu da popuste stege, dodaje on.
„Austrija je, na primer, vrh obolevanja imala još 25, 26. marta, a tek 14. aprila su se odlučili na popuštanje, skoro dvadeset dana posle dostignutog vrhunca epidemijske krive. Znači, broj obolelih opada i učinilo im se da je vreme da načine prve ustupke, a plan im je da se do početka maja vraćaju normalnom životu“, navodi Radovanović.
Popuštanje mera i opasnost od fatalnog povratka virusa u Evropu
Nekoliko evropskih država najavilo je ublažavanje restriktivnih mera uvedenih tokom borbe protiv epidemije koronavirusa. Među njima su Španija, Italija, Slovenija, Danska, Poljska, Austrija, Češka, ali i Norveška, koja nije članica EU, ali je sa njom povezana specijalnim vezama.
Nameru španske vlade da ublaži mere u borbi protiv epidemije kritikovala je vlada Katalonije, dok je na opasnosti od trenda ublažavanja mera upozorio i direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus.
Prema njegovim rečima, prevremeno ukidanje mera ograničenog kretanja moglo bi uzrokovati „fatalni povratak“ pandemije. Povratak pandemije mogao bi biti jednako smrtonosan kao i njeno širenje ako izostanu potrebne mere, dodao je šef SZO.
Virus ne može tek tako da nestane
Problem sa kojim se vlade suočavaju sastoji se u balansiranju između zaštite zdravlja ljudi i ekonomske stabilnosti, kako ekonomije zemalja ne bi otišle u ambis, kaže Radovanović.
Na to upućuje i podatak da se u Španiju na posao, nakon što je socijalistička vlada Pedra Sančeza odlučila da ublaži mere, vraća više od milion radnika u metalskoj, brodograditeljskoj i građevinskoj industriji, kao i čistača i radnika u sanitetu i zaštiti.
Da se ublažavanje mera sprovodi oprezno, ukazuje i vodič sa smernicama koji je izdala španska vlada, a u kome se navode mere koje bi radnici i poslodavci trebalo da poštuju.
Italija, evropska zemlja u kojoj karantin najduže traje, dozvolila je otvaranje knjižara, prodavnica kancelarijskog materijala i prodavnica dečije odeće, dok će u Danskoj od danas deca mlađa od 11 godina moći da se vrate u škole i vrtiće.
Relaksiranje mera naš sagovornik naziva razumnim pristupom, uz napomenu da bolest ne može tek tako da nestane.
„Ona će biti tu sa nama, a jedino što je bilo realno upravo je to što je postignuto, da se broj obolelih razvuče na duži vremenski period. Kako će dalje biti, nepredvidivo je. Može da se dogodi da naredni talas u nekim evropskim zemljama usledi i pre leta. Verovatnije je da će drugi talas doći sa hladnim vremenom, u novembru, decembru ili čak januaru, a da će se tokom toplog perioda pojavljivati poneki slučaj, da će se bolest održavati jedva na granici vidljivosti“, smatra Radovanović
Evropska komisija najavila je da će iduće nedelje objaviti „Mapu puta ka izlasku iz pandemije Kovida-19“, zbog, kako se navodi, rastuće zabrinutosti u Briselu zbog potencijalnog neurednog i smrtonosnog izlaska iz trenutnih restriktivnih mera. U nacrtu tog dokumenta apeluje se na države članice da svoja ograničenja ukidaju postepeno, na koordiniran način, vođeni naukom.
Pandemija je pokazala sebičnost pojedinih članica Unije, kometariše Radovanović – svako je gledao da zaštiti samo svoju populaciju:
„Sada je već i do funkcionera u Briselu doprlo da je EU kompromitovana i da je potrebno da istupe i kao unija, a ne kao splet pojedinačnih zemalja koja svaka vuče na svoju stranu i zastupa samo svoje interese. Tako da se može očekivati proklamacija zaključaka, a potom i postupaka u praksi koje će rehabilitovati jedinstvo EU“.
